Ostavila je petoro dece zbog kabarea, a postala poznata tek nakon smrti

Li En Sabin rođena je 1941. godine. Kada je bila sasvim mala, majka ju je napustila. Detinjstvo je provela čas kod rođaka, čas u hraniteljskim porodicama. Nikada nije bila voljena, a ni sama nije volela druge. Kao tinejdžerka počela je da radi kao medicinska sestra i u jednoj londonskoj bolnici upoznala svog budućeg muža, 28-godišnjeg Džona Sabina.

Pet godina nakon venčanja živeli su na jugozapadu Engleske, ali se potom pročulo da je Džon prevario firmu u kojoj je radio za 6.000 dolara. Komšije su ga videle kako spaljuje papire u dvorištu i pretpostavili su da uništava dokaze. Kada je shvatio da će policija uskoro pokucati na vrata, poveo je suprugu i njihovo petoro dece i odveo ih na Novi Zeland.

Tamo se nisu zadržali – ubrzo su prešli u Australiju. Li En nije želela da se vrati poslu u bolnici, želela je da postane pevačica. Ali kako ostvariti snove kada imate toliko dece? Rešenje je bilo surovo – poslali su ih u dom. Njihova trogodišnja ćerka kasnije je pričala da je svaki put kad bi videla taksi, verovala da se roditelji vraćaju po njih. Taj postupak ostavio je duboke posledice na njeno detinjstvo i psihu.

Deca su se selila iz jedne hraniteljske porodice u drugu, povremeno vraćana u dom. Vlada je nastojala da ih ne razdvaja, pa su svi zajedno živeli u jednoj kući, dok su se hranitelji smenjivali. Neki su bili brižni, a neki su ih zlostavljali. U međuvremenu, hiljadama kilometara dalje, Li En je pokušavala da napravi karijeru u kabareu, ali bez uspeha. Bez para i slave, ponovo su se vratili na Novi Zeland, ali pod lažnim identitetima – postali su Li i Džon Martin. Tražili su ih zbog napuštanja dece.

Posle deset godina pokušali su da se pomire s njima, ali ih deca nisu mogla oprostiti. Na susretu, sin Martin (19) i ćerka Džejn (15) pitali su ih: “Zašto ste nas ostavili?” Li En je pokušala da se opravda pričom da su želeli da zarade novac i da ih vrate, ali to nikada nisu uradili. Deca im nisu poverovala i odlučila su da ih prijave policiji. Uplašeni, pobegli su u Veliku Britaniju.

Nestanak muža
Smestili su se u malom mestu Bedau. Nekoliko meseci kasnije, 1997. godine, Džon je jednostavno nestao. Živeo je tu tako kratko da ga meštani gotovo nisu ni zapamtili.

U tom mestu Li En je i dobila nadimak Luda Li. Tvrdila je čas da nikada nije imala muža i decu, čas da je muž bio tiranin. Sve te godine primala je njegovu penziju, a ljudi su verovali da ju je on napustio i otišao s ljubavnicom.

Volela je da okuplja komšije i uz vino priča o “slavnim” trenucima svog života – da je bila model u Australiji, pevačica u kabareu… i uvek je pominjala skelet koji joj je ostao iz bolnice. Kada ju je jedna prijateljica pitala zašto stalno priča o njemu, odgovorila je da će se sve uskoro saznati.

Godine 2015. dijagnostikovan joj je tumor na mozgu, umrla je za nekoliko meseci. Tri nedelje kasnije, njene prijateljice su se setile skeleta i htele da naprave šalu. Umesto kostura, dočekalo ih je ljudsko telo u poodmakloj fazi raspadanja.

Istraga je potvrdila da se radi o gotovo savršeno očuvanom telu muškarca srednjih godina, obučenom u pidžamu i sa zlatnim prstenom na ruci. Iako su proverili bazu nestalih i uradili DNK analize, identitet zvanično nije bio potvrđen. Ali po gradu su se brzo proširile glasine – to je bio Džon Sabin. Sama Li En je nekad u šali znala da kaže da je ubila muža i da je skelet pravi. Sada to više nije zvučalo smešno.

Kako je ubijen? Nakon 18 godina bilo je teško dokazati, ali pomogao je jedan telefonski poziv. Policiji se javila prijateljica Valeri Čakli i ispričala da joj je Li En 1997. rekla: “Zabavno je što pitaš. Ubila sam ga. Udara­la sam ga kamenom žabom koja stoji kraj kreveta”. Valeri to tada nije shvatila ozbiljno, jer je znala koliko Li voli da izmišlja.

Posle smrti, stvari Lude Li su razdeljene ili bačene. “Kamenu žabu” pronašli su kod jedne od njenih prijateljica – savršeno se uklapala u opis oružja ubistva.

 VIDEO: Šeron Ozborn se prvi put oglasila nakon smrti muža: