Osuđen na smrtnu kaznu pa promenio veru

Frenk Etvud (66), osuđen je  za ubistvo osmogodišnje Vik i Lin Hoskinson 1984. godine, pogubljen je smrtonosnom injekcijom u zatvoru u Florensu, u američkoj saveznoj državi Arizoni. Reč je o drugom pogubljenju u toj državi otkako su vlasti  ponovo počele da izvršavaju smrtne kazne, posle gotovo osam godina pauze.

Viki Lin Hoskinson nestala je u septembru 1984. godine, nakon što je napustila svoj dom u Tusonu kako bi ubacila rođendansku čestitku u obližnje poštansko sanduče.

Njeni posmrtni ostaci pronađeni su u pustinji u aprilu 1985. godine, severozapadno od Tusona. Prema sudskim dokumentima, stručnjaci nisu uspeli da utvrde tačan uzrok smrti na osnovu pronađenih ostataka.
Vlasti su tvrdile da je Etvud oteo devojčicu, a za njeno ubistvo osuđen je 1987. godine.

Etvud, koji je tokom boravka u zatvoru prešao u pravoslavnu veru, dan pre pogubljenja dobio je dozvolu da ga posete verski savetnici, izjavio je njegov advokat Džozef Perkovič za list „Arizona ripablik“.
Prema rečima svedoka, sveštenik je bio uz Etvuda i tokom priprema za izvršenje smrtne kazne.
Iako je do kraja tvrdio da je nevin, Etvud u svojim poslednjim rečima nije govorio o ubistvu za koje je osuđen. Umesto toga, zahvalio je svešteniku što je bio uz njega.

„Zahvaljujem vam što ste danas došli i što ste me vodili na mom putu vere“, rekao je Etvud, prema izjavama svedoka.
Potom je dodao: „Molim se da se Gospod smiluje svima nama i da se Gospod smiluje meni.“
Novinar televizije KOLD-TV Bad Foster, koji je prisustvovao brojnim pogubljenjima, izjavio je da su pripreme za smrtonosnu injekciju protekle bez većih problema.

„Verovatno je to bilo najmirnije pogubljenje kojem sam prisustvovao“, rekao je Foster.
Medicinsko osoblje u početku nije uspelo da pronađe venu na Etvudovoj desnoj ruci kako bi postavilo intravensku liniju. Na njegov predlog, pristup je na kraju postavljen na desnoj šaci, izjavio je novinar lista „Arizona dejli star“ Hari Brin, koji je takođe bio svedok pogubljenja.

Među svedocima bila je i Debi Karlson, majka ubijene devojčice. Nakon Etvudove smrti obratila se novinarima i emotivno govorila o ćerki koju je izgubila pre gotovo četiri decenije.
„Viki je bila živahna devojčica, sa zaraznim smehom i osmehom koji bi vam istopio srce“, rekla je Karlson.
Zatim je opisala detalje po kojima je pamti:
„Njene kraljevski plave oči odražavale su mudrost stare duše, a njen nos prekriven pegicama bio je jedinstven. Blagosloveni smo što danas te iste crte lica vidimo kod naših unuka.“

Majka je dodala da je Viki bila živahna i nestašna devojčica koja je uvek držala porodicu na oprezu.
„Zauvek će ostati upamćena kao Denis napast, uz svoj zarazni kikot“, rekla je ona, aludirajući na poznatog nestašnog junaka iz popularnog stripa i televizijskih adaptacija.

Etvudovi advokati su poslednjih nedelja njegovog života pokušavali da odlože pogubljenje i izdejstvuju poništavanje smrtne kazne, ali su sudije odbile njihove zahteve.

U završnoj fazi pravne borbe, odbrana je iznela nove argumente, tvrdeći da je pronašla memorandum FBI-ja u kojem se pominje anonimni pozivalac koji je navodno video devojčicu u vozilu koje nije bilo povezano sa Etvudom, već je moglo pripadati jednoj ženi.
Advokat Perkovič izjavio je da pogubljenje njegovog klijenta nije razrešilo, kako je naveo, brojna otvorena pitanja u ovom slučaju.
„Država Arizona pogubila je Frenka Etvuda uprkos sumnjama koje su i dalje postojale u pogledu njegove krivice. Slučaj protiv Frenka zasnivao se isključivo na posrednim dokazima, a značajni dokazi ukazivali su na drugog osumnjičenog“, naveo je Perkovič.
Odbrana je takođe tvrdila da je Etvud patio od degenerativnog oboljenja kičme zbog kojeg bi mu vezivanje na leđima za nosila, na kojima se zatvorenici nalaze tokom davanja smrtonosne injekcije, izazvalo nepodnošljiv bol.

Advokati su doveli u pitanje i to da li su zatvorske vlasti ispunile uslov u vezi sa rokom upotrebe leka namenjenog izvršenju smrtne kazne.
Tužilaštvo je, međutim, tvrdilo da Etvud pokušava da neograničeno odloži pogubljenje pravnim sredstvima. Prema njihovim navodima, bolovi su mogli biti ublaženi postavljanjem jastuka, a nosila su imala mogućnost podešavanja nagiba.
Novinar Hari Brin izjavio je da se Etvud tokom priprema za pogubljenje nije žalio na bolove u leđima.

Jedan od argumenata odbrane pred Vrhovnim sudom SAD odnosio se i na otežavajuću okolnost koja je omogućila izricanje smrtne kazne.
Etvud je 1975. godine u Kaliforniji osuđen zbog razvratnog i lascivnog ponašanja prema detetu mlađem od 14 godina. Advokati su tvrdili da je otežavajuća okolnost u njegovom slučaju pogrešno primenjena, ali su sudovi i ranije odbacivali taj pravni argument.

Etvud je drugi zatvorenik pogubljen u Arizoni za manje od mesec dana.
Prethodno je prošlog meseca pogubljen Klarens Dikson, čime je okončana višegodišnja obustava izvršenja smrtnih kazni u toj saveznoj državi. Pauza je bila povezana sa teškoćama u nabavci lekova za smrtonosne injekcije, ali i sa kritikama zbog neuspelog pogubljenja 2014. godine.

Protivnici smrtne kazne strahuju da bi Arizona sada mogla da počne redovno da pogubljuje zatvorenike koji godinama čekaju na izvršenje kazne. Vlasti se nisu odmah oglasile povodom pitanja o budućim pogubljenjima.

U Arizoni se na odeljenju za izvršenje smrtnih kazni nalazi 111 zatvorenika. Ta savezna država ima i gasnu komoru, a osuđenicima je dozvoljeno da biraju između nje i smrtonosne injekcije.
Etvud je odbio mogućnost pogubljenja u gasnoj komori, pa je nad njim primenjena smrtonosna injekcija, koja predstavlja podrazumevani metod izvršenja smrtne kazne u Arizoni.