Otac Predrag o hrani za pokojnika

Prazna stolica sa odećom pokojnice, a zatim i tanjir u koji domaćini stavljaju hranu — prizor sa jedne daće naveo je oca Predraga Popovića da javno progovori o običajima koji prate ispraćaj preminulih. Njegovo negodovanje, međutim, otvorilo je i drugo pitanje: kako o takvim postupcima razgovarati sa porodicom koja je upravo izgubila blisku osobu?

O početku tog razgovora otac Predrag je ispričao:

„Tu gde sam sedeo, baba sedi na čelu, što je umrla. Njoj stavili stolicu, ja sedim sa desne strane. Ja kažem: ‘Za koga je ovo?’ Kaže: ‘To je za babu.’ To su ljudi koji su liturgijski, ljudi koji su crkveni, koji su svake nedelje u crkvi. Sveštenika nisu stavili na čelo nego su stavili garderobu od pokojne babe na čelo. Ajde, neka to bude. Garderoba, ajde, neka se pokaže da nam taj neko nedostaje, taj koji više nije tu, ali neka se tu završi sve.“

Njegova reakcija postala je oštrija kada je počelo posluživanje. U nastavku obraćanja opisao je šta se dogodilo:

„Ali kada su krenule sarme, oni sarmu babi u tanjir i tako redom. Kad na kraju oni meni kažu: ‘Pope, treba da idemo’. Ja kažem da se slažem, ali dok baba ne pojede sarmu, nećemo da idemo nigde. Onda možemo kući svi. A oni me gledaju. Pa što si sipao, je l’ si sipao sarmu? Neka baba pojede. Jedi, baba. Oni mene gledaju kao da sam ja blesav. Kažem: ‘Dobro, bre, ljudi, vi idete u crkvu svake nedelje, zašto izvodite cirkus. Vi se rugate, ovo je ruganje upokojenima‘“, rekao je sveštenik.

Deo pratilaca podržao je njegov stav, dok su drugi pažnju usmerili na osećanja ožalošćenih. Umesto rasprave samo o tome šta običaj znači, postavili su pitanje zbog čega porodice u trenutku gubitka pristaju na postupke koje su nasledile od starijih.

Jedna korisnica napisala je:

„Možda je pogrešno, a možda nije. Ti običaji se prenose sa kolena na koleno. I mislim da je teško porodici da u trenutku kada izgubi svoga i kada je u najvećem bolu da ne uradi sve što mu kažu iz straha da ne uradi nešto pogrešno za svog umrlog.“

Lično iskustvo gubitka supruga dalo je njenom komentaru dodatni kontekst:

„Meni je preminuo suprug i to je bilo jako teško i neprihvatljivo i bez razmišljanja sam prihvatila da njegova slika i odelo budu pored mene. I ta hrana je samo namenjena pokojniku da ‘vidi’, da ga nema, da mu se olakša odlazak. Svi ti običaji su verujem nastali iz velike tuge za umrlim. Zato svi koji se ovome smeju su oni koji tu tugu nisu doživeli“, zaključila je.

 Video: Otac Predrag u kuhinji