Otac Predrag Popović o oblačenju i ponašanju u crkvi

Otac Predrag Popović progovorio je o navikama vernika i oblačenju prilikom odlaska u Crkvu. U svom obraćanju osvrnuo se i na ponašanje vernika tokom Pričešća i izdvojio naviku koja mu, kako kaže, smeta: dolazak s karminom na usnama. Objasnio je da trag može ostati na kašičici kojom se potom pričešćuju drugi. Pritom je naglasio da, kada je reč o ženskoj odeći u crkvi, maramu i dugu suknju nikada nije postavljao kao uslov.

Prema mišljenju oca Predraga, nedeljna liturgija treba da ima posebno mesto u životu vernika. Zato smatra da se za crkvu valja pripremiti i izborom odeće, kao što se čovek sprema za događaj koji mu je važan. Govoreći o bojama koje povezuje s nedeljnim bogosluženjem, rekao je:

– Kada čovek ide u crkvu trebalo bi da se obuče najlepše moguće i da obuče belo obavezno na sebe. Pogotovo kada ide nedeljom u crkvu, to je praznovanje vaskrsenja, onda je sve belo, zlatno, odežde u kojoj mi služimo su bele, zlatne, simbolizuju carstvo nebesko, predstavljaju carstvo nebesko.

Sveštenik je ispričao i da je jednom prilikom ženi koja je došla u trenerci skrenuo pažnju na to kako se obukla. Njen dolazak, kako je objasnio, naveo ga je da otvorenije govori o razlici između svakodnevne garderobe i odeće koju vernik bira za liturgiju.

– Jedna žena došla je u trenerci u crkvu, pitao sam je da li je pošla na trčanje. Rekoh joj: „Ne možeš tako, tako ideš kod kuće, tako ideš oko kuće, tako radiš oko kuće, ne možeš tako da ideš u crkvu. Ne možeš tako da ideš pred Gospoda.“

Objašnjavajući šta za njega predstavlja priprema za liturgiju, Popović se pozvao na jevanđelsku priču o čoveku koji se pojavio na svadbenoj gozbi bez odgovarajućeg ruha.

– Kada je gospodar zvao da se napuni trpeza, pa je jedan ušao, on kaže: „A gde je tebi svadbeno ruho? Uhvatite ga, zvežite ga i izbacite. Izbacite ga u zatvor tamnicu.“

Popović je potom poručio da odeću koju ljudi čuvaju za svečane prilike, po njegovom mišljenju, treba da nose i kada odlaze na liturgiju. Naglasio je da time želi da ukaže na značaj bogosluženja u životu vernika.

– Sva ta lepa odela koje mi imamo u svojim ormarima, svako ima bar po jedno, ili košulju ili odelo, ne služi da kad idemo na venčanje kod nekog i krštenje pa da to oblačimo, nego služi kad idemo na liturgiju. Liturgija je iznad svega što postoji u životu. I to venčanje, i to krštenje, i sve te proslave izviru iz liturgije. Liturgija je nešto gde se čovek treba najlepše obući.

Otac Predrag govorio je i o odlascima žena u muške manastire. Smatra da je nošenje marame u takvoj sredini izraz poštovanja prema prostoru i monaškoj zajednici, mada se našalio da je neke žene stavljaju i kada nisu stigle da srede kosu.

Dotakao se i toga kako pojedini vernici biraju manastire koje će posetiti. Primetio je da se naročito izdvajaju svetinje u kojima se nalaze mošti svetaca, kao da su zbog toga druge crkve i manastiri manje značajni. Na takvo poređenje odgovorio je kratko:

– Svetac je tamo gde mu se moliš i gde ga prizivaš.

 Video: Poslušajte mudre reči oca Predraga Popovića