Ova pevačica je odbila da peva Titu: Morao da dođe u Skadarliju zbog nje

Ivana Mikić

Novinar rubrike zabava

Zahvaljujući svom izuzetnom glasu i harizmi, osvojila je srca publike i pažnju visokih državnika.

Kultna je postala po tome što je odbila da peva Titu u Belom dvoru, zahtevajući da on dođe u kafanu, što je Josip Broz i učinio.

Beogradska Skadarlija danas čuva duh nekih prošlih vremena, ali priče o njenoj najvećoj kraljici – Divni Kostić i dalje zvuče neverovatno. Ona nije bila samo pevačica, bila je simbol epohe, fatalne žene zbog kojih su se ruinirala bogatstva i zbog kojih su najmoćniji ljudi države gazili sopstveni protokol.

Životna priča Divne Kostić, poznatije pod nadimkom Garava, počinje kao scenario za melodramu. Bila je plod kratke i strastvene, ali zabranjene ljubavi između prvog srpskog šahovskog velemajstora Bore Kostića i prelepe romske pevačice Marije Kerčove, koju su mnogi zvali “vršačkom Koštanom”.

Kako Bora nikada nije zvanično priznao dete, majka je malu Divnu, u korpi na čijim je grudima bio samo kamenčić okovan srebrom i cedulja sa imenom, ostavila ispred vrata vršačkog sirotišta. Sudbina je htela da upravnica tog sirotišta bude Borina rođena sestra Olga. Prepoznavši bratske crte, Olga je usvojila devojčicu i dala joj porodično prezime Kostić.

Iz te boemske i buntovne krvi rodila se žena zanosne lepote i glasa koji je paralisao beogradske kafane.

Istorijsko “NE” maršalu: “Neka on dođe ako želi da me sluša!”

Svojom pesmom Divna je opčinila čitavu Jugoslaviju, a glas o njenom talentu stigao je i do samog Josipa Broza Tita. U maju 1965. godine, iz Belog dvora stigla je naredba – maršal želi da mu Divna Kostić peva na privatnom prijemu.

Dok bi većina estradnih umetnika tog vremena potrčala na noge predsedniku, Divna je pokazala svoj neukrotivi skadarlijski ponos. Odbila je da napusti svoje kafansko radno mesto i poslala poruku koja je šokirala dvorske činovnike: “Neka on dođe u kafanu ako želi da me sluša!”

I dogodilo se čudo. U pratnji nekoliko diskretnih, ali odlučnih ljudi iz obezbeđenja, u kafanu su ušetali Tito i Jovanka Broz.

Predsednik Jugoslavije se sa osmehom obratio buntovnoj pevačici: “Došao sam da slušam tebe, kad ti nećeš kod mene.”

Svedoci tog vremena pričaju da je maršal ostao u kafani do same zore, hipnotisan Divninim glasom i izvođenjem pesme “Oči črnjijeh“, a te noći nastala je i čuvena fotografija raspoloženog Tita, Jovanke i skadarlijske dive.