OVAKO SE PARTIJALO 60-TIH U BEOGRADU: Bilo je alkohola, onaj ko dođe sa novom pločom je bio heroj! (FOTO)

Jeste, voli vas baka i sve bi uradila da vas usreći, ali ima tu još nešto.

Naime, u za vas dalekim pedesetim i šezdesetim godinama prošlog veka, u Beogradu su tek počele da se održavaju žurke. U ovim zabavama baka je uživala „punim plućima“ i dobro zna zašto unuci i unuke tako žarko vole ova okupljanja „koje kvare mlade“, kako su u njenoj mladosti odrasli govorili.

Novinari časopisa „Duga“ je, 1960. godine, objavio razgovor sa nekoliko učenika i studenata, ko zna možda je i vaša baka bila među njima, koji su im otkrili šta se to sve dešava na žurkama iza zatvorenih vrata, daleko od čvrste vaspitne ruke roditelja.

Devojke na žurkama

Gimnazijalka A.B. koja je tada imala 15 godina ispričala je da žurke posećuje nekoliko puta mesečno.

„To obično kada je nekome od mojih drugarica ili drugova rođendan. Zimi više, nego preko leta. Odlazim tamo da bih mogla da igram. To je prvi i najglavniji razlog. Tu sam i naučila da igram. Mnogo volim da igram. Na igranke ne odlazim, jer tamo je zapara, gužva, a poneki put dođe i do tuče…

Inače, na našim žurevima se ništa naročito ne događa. Obično nas ima desetak do petnaest. Kada ne igramo svi sedimo u grupi i pričamo. Ne puši se, ne pije se alkohol i ne igraju se „fote“. Svi smo samo dobri drugovi. Devojke su iz istog razreda, a mladića ima i iz drugih, starijih odeljenja. Najglavnije je za dečake, koje pozivamo, da znaju dobro da igraju…

Gotovo uvek su s nama i mame onih kod kojih se žur priređuje. Rastajemo se uvek oko devet sati i tada odlazimo u grupama kući, ili nas roditelji sačekuju“, ispričala je devojka.

Dvadesetogodišnja D.V. je tek završila gimnaziju. Njena iskustva sa beogradskim žurkama se malo razlikuju.

„Mladići donesu piće, a devojke jelo. Ni jedna devojka ne dođe sa svojim mladićem, niti mladić sa svojom devojkom. Tu se sklapaju nova poznanstva. Uvek – drugi mladići i devojke. Vodi se računa da se pozovu zgodni mladići i zgodne devojke. Naravno, ko ima nove ploče, uživa prednost…

Prostorije su osvetljene diskretnim svetlima, stolne lampe daju bolji štimung. Zamislite da igrate bluz pod svetlom nekog blještavog lustera.

Inače, kod nas postoje dve vrste muškaraca. Oni koji igraju u „be-bop“ stilu i oni koji su specijalisti za lagane stvari. Ko ne zna moderno da igra i ko ne poznaje muziku, ne može da bude pozvan na naš žur…

Zadržavamo se obično do 12 ili jedan sat posle ponoći. Svi zajedno odlazimo kućama, izuzev ako se nekoj devojci neki mladić dopada i obratno, onda njih dvoje odlaze sami. Svojoj mami kažemo pravo vreme u koje se vraćamo, a kad nas tata o tome pita, mi uvek sat ili dva „ukrademo“. Inače, tajne sa naših žureva ne pričamo roditeljima. Kad razgovaramo o tome, mi izmislimo drugu priču, naravno, vodeći računa da deluje ubedljivo, jer može da se desi da nas proveravaju.“

Kako su partijali momci

Mušku perspektivu beogradskih žurki dao je M.N. takođe učenik gimnazije.

„Na žurevima sam daleko od kontrole roditelja. Tu se, nekako, osećam drugačije nego obično. Mogu slobodno da zapalim cigaretu, da ispijem neku čašu. Svi vas gledaju sa nekim respektom, osećate se kao pravi muškarac…

U sobu nam niko od starijih ne ulazi. Sedimo sami, igramo, pričamo viceve i pravimo štosove. Devojke se poneki put kao naljute zbog nekog štosa, ali one nisu uvek u stanju da shvate suštinu. Od nas niko ne ide ni sa jednom od ovih cura, pošto ih viđamo svaki dan, nisu nam interesantne.“

Jedan student druge godine prava prošao svoj deo beogradskih zabava zbog čega je počeo da ih zaobilazi.

„Dok sam bio mlađi odlazio sam često na žureve, jer su me interesovali. Ali, mislim da sam više voleo da posmatram kako se drugi zabavljaju. Žurevi su vrlu glupa stvar. Zato sam ostao samo posmatrač. I sad neki put odem, ali više volim da šetam sa svojom devojkom.

Njoj, naravno, ne dozvoljavam da ide na žur, jer sam čuo da ima i takvih žureva gde se često događaju stvari koje ne želim da ona vidi. Za takve žureve treba da se zainteresuju i roditelji i pedagozi. Međutim, ima žureva gde se samo slušaju ploče i igra, ali društvo vrlo brzo traži neki drukčiji način zabave, jer sve te ploče i rock and rollovi na kraju dosade. Prema tome žur ne može da bude pozitivna stvar. Kolovođe sve pokvare“.

Da li su ovi, nekada mladi ljudi bili u potpunosti iskreni u svojim pričama ili su odlučili da nešto ipak prećute ili ostave nedorečenim, procenite sami. Ipak, sada vam je, možda, malo jasnije zašto baki oko zasija svaki put kada joj opisujte šta se dešavalo na poslednjoj žurci i koga ste to novog upoznali.

Mnogi se pitaju da li valja nositi odeću pokojnika, a sveštenik je otkrio šta zapravo treba uraditi sa istom.

Veliki naučnik iza sebe je ostavio ogroman broj otkrića koja su unapredila savremeni život, i još više teorija, koje bi u budućnosti mogle u potpunosti da promene svet.

Postala je himna srpsko – grčkog prijateljstva i simbol vanvremenske ljubavi, a otpevao je čuveni Jorgos Dalaras.

Čuveni vođa Prvog srpskog ustanka, Karađorđe Petrović rođen je 4. novembra (po starom kalendaru 3.novembra) 1762. godine u Viševcu u Osmanskom carstvu (danas Srbija) na Đurđic, od oca Petra i majke Marice. Godina rođenja se ne može tačno utvrditi, a pominje se period od 1749. do 1770. godine.

Pravoslavni hrišćani obeležavaju Veliki petak, u znak sećanja na dan kada je Isus Hristos raspet na krstu na Golgoti.