Ovako su izgledali poslednji dani Miloša Crnjanskog

Miloš Crnjanski, jedan od najvećih srpskih književnika 20. veka, preminuo je 30. novembra 1977. godine u bolnici “Dr Dragiša Mišović”, u 84. godini života. Iako je obavljena obdukcija, lekari nisu uspeli da utvrde tačan uzrok smrti. Konzilijum je zaključio da je smrt bila psihosomatske prirode.

Crnjanski je sahranjen 2. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, uz recitovanje njegove čuvene pesme „Lament nad Beogradom“:

“A kad umrem srce moje ućuti, da spi, uzglavlje meko ćeš mi, u snu, biti, Ti…”

Poslednje godine života velikog pisca obeležili su narušeno zdravlje, povlačenje iz javnosti i sve izraženije psihičke tegobe. Smrt Ive Andrića, koji je preminuo 13. marta 1975. godine, veoma ga je potresla, a utehu je pokušavao da pronađe u pisanju.

Crnjanski je sve ređe napuštao svoj dom u Ulici maršala Tolbuhina u Beogradu. Mučili su ga malaksalost i razdražljivost, a napredovala je i arterioskleroza. Sve teže se kretao bez pomoći supruge Vide, izbegavao je posete prijatelja i nerado prihvatao pomoć lekara.

Uprkos teškom stanju, tokom leta 1977. godine lekar Mihailo Bogdanović uspeo je da ga odvede na Avalu, u kafanu “Kumbara”. Crnjanski je tada bio dobro raspoložen, ali se tokom povratka iznenada zbunio i nije mogao da prepozna put do svoje kuće.

“Doktore, je’l vi znate gde je moja kuća?! Ja ne mogu da se snađem…”

Kada ga je lekar doveo kući, pisac je nastavio da sumnja da se nalazi na pravom mestu, a supruzi Vidi rekao je:

“Vido, vodio me doktor u Italiju…”

Na svoj rođendan, 26. oktobra 1977. godine, pristao je da ga u domu snimi ekipa Televizije Beograd. Iako je povremeno bio raspoložen i planirao snimanje na Avali i Stražilovu, njegovo zdravstveno stanje ubrzo se naglo pogoršalo.

Krajem novembra, Crnjanski je lekaru Bogdanoviću izgovorio reči koje su nagovestile njegovu rezignaciju:

“Sve je gotovo, doktore… Nema ništa više od života. Kad čovek ne može više ništa da radi, ne treba ni da živi…”

Ubrzo je prebačen u bolnicu “Dr Dragiša Mišović“. Bio je dezorijentisan, odbijao je hranu i piće, nije želeo da sarađuje sa medicinskim osobljem, a povremeno je govorio na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku.

Uprkos brojnim analizama, lekari nisu pronašli ozbiljne organske promene koje bi objasnile njegovo stanje. Srce i pluća bili su uredni prema tadašnjim nalazima, ali je Crnjanski nastavio da se pogoršava sve do smrti.

Nekoliko meseci pre smrti, 19. jula 1977. godine, napisao je testament i svu svoju imovinu ostavio supruzi Vidi Crnjanski, sa kojom je proveo više od 50 godina u braku. U dokumentu je naveo:

“Dece i potomaka nemam, niti drugih srodnika u prvoj liniji.”

Poslednji dani Miloša Crnjanskog ostali su obavijeni tajnom, jer ni obdukcija nije dala jasan odgovor na pitanje šta je dovelo do smrti jednog od najznačajnijih pisaca srpske književnosti.

BONUS VIDEO: