Ovo cveće privlači zdravlje, bogatstvo i blagostanje, prelep ukras za svaki balkon: Posadite ga u aprilu i uživajte do kasne jeseni

Veruje se da će  Begonija pomoći u oporavku od bolesti i pomaže zdravlju starijih osoba. Predstavlja želju za produženjem života osobi koja ju je dobila na poklon.

Postoji više hiljada vrsta begonija i još nekoliko varijeteta. Po građi korena, dele se na rizomske, gomoljaste i begonije sa vlaknastim korenom.

Rizomi su debeli, mesnati izdanci koji u sebi skupljaju hranljive materije i vodu, koje biljka koristi u vreme suše. Ove biljke karakterišu lepi, puni cvetovi, kao i dekorativni listovi. Gomolji su zadebljali delovi iz kojih se granaju u svim pravcima tanke grančice korena.

Stabljike ovih begonija odumiru u jesen, ali gomolji su trajni pa iz njih u proleće izrastaju novi izdanci. Begonije sa vlaknastim korenom nemaju ni gomolje ni rizome, već mrežasto korenje kao i većina biljaka. Ove begonije su uglavnom zimzelene.

Sve vrste brzo rastu, mada su različite veličine, od 10 do 60 centimetara. Cvetaju pretežno leti, ali to nije pravilo. Novi varijeteti cvetaju neprestano. Potiče iz tropskog pojasa Južne Amerike, Afrike i Azije. Najpopularnije vrste su reks, elatior i semperflorens.

Begonija reks

Ova kraljica begonija gaji se zbog ukrasnog lišća raznovrsnih boja, oblika i veličina. Voli osvetljeno mesto, ali ne direktno sunčevo svetlo. Osetljiva je na mraz, voli umerenu temperaturu (oko 18 stepeni Celzijusa) i umerenu vlažnost zemlje. Teško podnosi suv i topao vazduh u prostorima s radijatorima. U proleće i leto prihranjujte biljku svake dve nedelje. Lišće je osetljivo. Uklonite sve zaražene listove. Povremeno okrećite posudu da osigurate podjednak rast jer biljka raste prema svetlosti. Može se desiti da zimi miruje, prestane da raste i izgubi pokoji list. Ako se to dogodi, znatno manje zalivajte sve dok se ne pojavi novo lišće. Većina begonija ne zahteva podrezivanje, jedino ako se previše izdužila možete je orezati. Glavni neprijatelj su gljivice, koje se suzbijaju fungicidom. Ne dopustite preveliku vlažnost zemlje, osigurajte bolju cirkulaciju vazduha, jer vlaga samo pogoršava stanje.

Begonija semperflorens

Višegodišnja biljka poznata i pod nazivom „voštana begonija“ zbog voštanog izgleda mesnatih sjajnih listova u boji od zelene, bronzane do mahagoni crvenkaste. Tokom cele godine daje bele, roze ili crvene cvetove. Najviše joj odgovara polusenka i umerena temperatura. Odgovara joj malo vlage i vlažna zemlja, ali nikako natopljena. Treba da se prihranjuje svake druge nedelje tokom cele godine. Redovno uklanjajte uvelo lišće i cvetove. Zaštitite biljku od prevelike količine vode tokom kišnih perioda.

Begonija elatior

Jednogodišnja biljka, voli osvetljeno prozračno mesto u stanu, ali može biti i na otvorenom. Voli temperaturu od 15 do 21 stepen Celzijusa tokom cele godine. Zalivajte umereno i pustite da se zemlja prosuši oko dva centimetra ispod površine do ponovnog zalivanja. Prihranjujte svake dve nedelje. Najveći neprijatelj begonije u zaštićenom prostoru je bela mušica ili štitasti moljac, sprečite njihovu pojavu redovnim provetravanjem prostorije. Cvetovi se ne prskaju zbog tamnih mrlja koje mogu da dobiju.

Presađivanje i razmnožavanje

Zimi se presađuje u zemlju u kojoj je izmešan treset sa peskom ili šljunkom.

(Stil/Vanja Milenković)

Nokti imaju posebno mesto u različitim kulturama i verovanjima širom sveta, kod nas se često pominju u kontekstu magijskih rituala i, u astrologiji, a mnogi lekari tvrde da njihov izgled može otkriti dosta o našem zdravlju.

Teritorija grada Beograda je podeljena na 17 opština, 10 gradskih i 7 prigradskih. Iako ste veliki broj puta čuli za svaku od njih, da li ste se ikada zapitali kako su one zapravo dobile svoja imena?

Iako su nam tokom godine dostupne suve smokve, ipak one sveže ništa ne može zameniti. Slatke, mesnate plodove možete zamrznuti, pa ih kasnije koristi za kolače i štrudle, ali i džemove.

Vladao je Srbijom u jednom od najtežih perioda u njenoj istoriji, neposredno nakon Kosovske bitke, i važio najboljeg viteza i vojskovođu, a njegova književna dela ga čine jednim od najvećih srpskih književnika u srednjem veku.

Kora krompira ne predstavlja samo otpad koji nam ostaje nakon čišćenja. Budući da je bogata vlaknima i da sadrži vitamine B i C, gvožđe, kalcijum i kalijum, kao i druge hranljive materije, široki spektar primene kore od krompira je neizostavan.