Ovo je dom Gorice Popović

Puls poznatih

Ovo je dom Gorice Popović

Sonja Pernjaković | nedelja, 7. jun 2026. 14:30h

• Njena ulica je nekada bila mirna, bez zgrada, ispunjena dečjom igrom i mirisima kuhinja.
• Gorica se kao dete razlikovala od ostale dece – rano se opredelila za glumu i često nastupala u Omladinskom domu.

Poznata glumica Gorica Popović provela je najbezbrižnije dane svog života u porodičnoj kući u Ulici Tanaska Rajića u Kragujevcu, gde je odrastala uz majku, oca i brata. Iako se ovaj deo grada vremenom promenio i stare kuće su zamenile velike zgrade, sećanja onih koji pamte neka lepša i mirnija vremena i dalje čuvaju duh njenog detinjstva.

Prisećajući se tih davnih dana, jedan od starijih komšija slikovito opisuje tadašnji ambijent i bezbrižno odrastanje u njihovoj ulici:

„Ova ulica je bila bez ijedne velike zgrade. Sve su bile kuće, bila je kaldrma. Mi smo tu igrali i fudbal pošto nisu prolazili automobili i takva priča… Fudbal i košarku između jednog simsa i drugog simsa smo igrali. Bilo je lepo, mirno“. Ulica je, prema njegovim rečima, bila ispunjena mešavinom mirisa iz kuhinja lokalnih domaćica, a obližnji park i igralište usmeravali su omladinu na sport, čemu je bio naklonjen i Goričin brat.

Gorica je, sa druge strane, već tada išla nekim svojim putem.

„Bila je simpatična klinka koja se nije mnogo ni družila sa decom ovde. Njene predispozicije su se videle, glumačke i zbog oca, a i druga priča što je vrlo rano počela da se bavi tom pričom u Omladinskom domu, tako da verovatno nije imala mnogo vremena da se ovde bavi sportom“, priseća se ovaj komšija.

Njen otac, Mojsije Popović, bio je veoma cenjen u gradu. Iako nije bio glumac, bio je prava pozorišna legenda – radio je kao scenograf u lokalnom pozorištu i bio strastveni ribolovac. Prateći svoje umetničke instinkte, Gorica je rano, još u gimnaziji, počela da se bavi glumom. „Bogami napravila je čak i dobru predstavu. Ne znam na kom takmičenju, a onda je postala poznata u Omladinskom domu. Omladinski dom je čuveno mesto koje je iznedrilo toliko glumaca, a onda je otišla za Beograd“, svedoči stariji meštanin, uz opasku da je vremenom porodična kuća prodata i da su otišli u drugi stan.

Ipak, oni koji su s njom odrastali pamte je po specifičnom i vedrom duhu.

„Gorica je stvarno bila tako kao vesela jedna devojka. Vesela, ali je volela da daje savet i te kako“, priča još jedan od bivših komšija iz njene ulice, koji se rado seća i slava na kojima se redovno sretao sa njenim ocem.

Da je Kragujevac zauvek ostao u njenom srcu, potvrđuje i sugrađanin koji je pamti iz detinjstva i redovno prati njena gostovanja u medijima:

„Mnogo sam puta i gledao i slušao kada pominje Kragujevac, svoju čuvenu ulicu i pominje tatu Mojsija… Ona je sada retko u Kragujevcu jer ovde više nema familije, rodbine koliko ja znam, ali ne zaboravlja Kragujevac“.

Samo pominjanje imena Gorice Popović danas mami osmehe njenih sugrađana. Kako ističe jedna Kragujevčanka iz istog kraja, Gorica je pre svega „izuzetna glumica“ i „izuzetan čovek“. A na pitanje u čemu je tajna kragujevačkog podneblja koje rađa toliko velikih glumaca i umetnika, ona s ponosom zaključuje:

„Pa valjda ovo podneblje, Šumadija, vazduh, ljudi, sve to… Ja mislim da ima nešto, ali to nešto je u nama“.