radiobalkanfox
Sonja Pernjaković |
- Jelena Broćić je odrasla u Turici kao najmlađa od tri sestre, detinjstvo provela u rodnom selu i često pešačila do škole u Guči.
- Sa 15 godina preselila se u Beograd zbog muzičke karijere, a otac je bio njen menadžer i podrška, što je za celu porodicu bio emotivan period.
U dragačevskom selu Turica, poznatom po zvucima trube, nalazi se porodični dom pevačice Jelene Broćić. Njeni roditelji i danas žive u ovoj kući, a ekipa emisije „Metar moga sela“ jednom prilikom obišla je njen rodni kraj kako bi otkrila kako izgleda život poznate pevačice kada se ugase reflektori.
Jelena Broćić je odrasla kao najmlađa od tri ćerke u domaćinstvu. Prva četiri razreda osnovne škole završila je u rodnoj Turici, dok je od petog razreda svakodnevno pešačila tri i po kilometra u jednom pravcu do škole u Guči.
Njena majka se sa osmehom priseća kako ju je usmeravala tokom odrastanja:
„Pa ja sam, koliko sam mogla, trudila se da je vaspitam da bude sve najbolje, a da li sam uspela, ne znam. Bila je dobra, učila je dobro školu. Putovala je tri i po kilometara u jednom pravcu u školu do Guče. Ovde je išla do četvrtog razreda, a onda je od petog išla tamo, u Guču. Sve tri su putovale, imam tri ćerke, Jelena je najmlađa.“
Govoreći o njenom dečjem karakteru, majka kroz smeh dodaje:
„Bila je malo živa.“
Otac se takođe rado seća njenih devojačkih dana i ističe njenu dobrotu i poslušnost:
„Pa Jelena ko Jelena, ona je bila uvek tako, ne da je baš bila povučena, bila je ovako živahna. Jedno dobro dete da kažem eto zdravo dobro dete i uvek je prilično bila poslušna. Imalo je tu malo, kao i svako dete, ali bila je, mogu reći, baš je bila onako baš zdravo dobro dete.“
Njena majka se nadovezala na ove reči:
„Učila je dobro, dobra je bila, nismo imali nikakvih problema sa njom.“
Evo šta joj je bilo prva bina, a škola prva publika
Muzički talenat bio je uočljiv još u najranijem detinjstvu, kada je pevačica pravila prve pevačke korake u sopstvenoj kući. Majka je ispričala kako je to izgledalo:
„Pa jesam se plašila, a nisam ni mogla da zamislim da će ona biti, ali ona je od malena samo to volela i uzme od zavese ono što je bilo ranije zavese i peva, peva, peva.“
Da je ljubav prema pesmi bila prisutna od malih nogu, potvrđuje i njen brat od strica:
„Jelena je bila uvek dobra devojčica. Od rođenja se zainteresovala za muziku. Počela je da peva sa šest-sedam, baš mlada.“
Njen drug iz školske klupe seća se kako je Jelena, uprkos tome što je bila stidljiva, uveseljavala vršnjake tokom školskih odmora:
„Pa jeste. Ja je iz škole znam. Posle sam je slabije viđao, samo na saborima. Jelena je uvek bila fina, ozbiljna, kao i danas što je. Zadržala je to do današnjeg dana. Ja se sećam iz škole, pevala je na školskim odmorima. Mislim da je bila stidljivija, malo smo je molili da peva. Baš se sećam, od Šemse neka pesma, školska kuhinja, pošao sam na doručak čujem kao da Šemsa peva.“
Presudna svadba: Nastup na stolu i prve tezge
Prekretnica u njenom životu dogodila se na jednoj rođačkoj svadbi, gde je njen talenat primetio iskusni lokalni muzičar Rade. On opisuje trenutak kada je prvi put čuo njen glas:
„Sve najbolje što može da se kaže o detetu jednom. Ja sam radio naveliko tada, 28 radnih dana je bilo u mesecu i tu je jedna svadba kod njenih rođaka bila kada je meni neko rekao, deca tamo preskaču lastiš: ‘Rade, dođi da vidiš kako ova mala peva’. Mala treći, četvrti razred, ne mogu sad da se setim, i dođe, odmah joj mi tu dadosmo mikrofon, tada su Šemsa i Vesna Zmijanac bile, posle par taktova, šta je pevala, ne mogu da se setim, ono ima štofa, ima materijala, podignem je na sto i meni milo da neko baš odavde iz našeg mesta ima talenat. Videlo se, odmah se video talenat. Posle smo je vodili na vašare, na svadbe.“
Nakon toga usledili su nastupi i snimanje velikog hita koji je obeležio njene početke:
„Ja mislim da je hit to bio i tada je radila sa mnom, pa je snimila to, pa je dolazila na tezge, svadbe, pa kod njene rodbine su bile svadbe… Ja mislim da je to bilo ‘Ko ostavlja ruže ispod moga praga’.“
Odlazak u Beograd i očeva uloga menadžera
Svoj prvi muzički album Jelena je snimila sa svega 14 godina, a već sa 15 se preselila u Beograd. Njena majka emotivno govori o tom periodu:
„Ona je mala bila, sa 14 godina je snimila prvu ploču. Pevala je u školi u horu, bila je solista na priredbama, svugde. Teško smo se nosili sa tim kada je otišla, zato što je otišla mala, mlada, sa 15 godina u veliki grad iz sela. Ja ne znam kako se snašla i kako je ostala.“
Otac priznaje da je bio svestan svih izazova koje nosi estradni svet, ali je verovao u svoju ćerku:
„Bio sam svestan toga. Odmah u startu sam bio svestan toga ali inače to je bilo takvo i vreme, tako su govorili moji stariji, tako je bila priča, da ko ide u te pevače i šta znam, to su ovako malo da kažemo, sudbina malo problematična i šta ja znam, pogotovo što je žensko dete. Bio sam svestan toga, međutim potpuno sam ušao u to sa jednom ovako malom rezervom i nisam ni jednog momenta razmišljao o tome da će na tom planu da me izneveri ili tako nešto, da joj se podmetne ili šta ja znam nešto slično, tako da sam bio prosto samouveren da će biti kako treba.“
Savet koji je ponela iz doma bio je jednostavan:
„Savetovala sam je samo da bude poštena, da bude svoja.“
Da bi je zaštitio i pratio na svakom koraku, otac je doneo odluku da žrtvuje svoj posao i uzima neplaćena odsustva kako bi joj bio menadžer i pratilac:
„Bio sam u radnom odnosu. Radio sam u firmi koja nažalost ne radi više, ali ja sam zbog njenih nastupa, jer sam joj bio i menadžer i pratilac, uzimao neplaćena odsustva. Ja sam sebi to stavio za zadatak i pratio sam je sve dok se nije osamostalila. Posle sam smanjio malo aktivnosti oko nje.“
Odvajanje i trenutak kada se osamostalila bili su veoma teški za njega:
„Pa bilo je možda tamo u periodu kada je ona konačno otišla odavde. Ja sam se povukao. Bilo je poprilično teško kada sam shvatio da Jelena neće ne može biti više pod mojom nekom sveukupnom kontrolom. Znači, izmiče mi se to da ja baš nemam potpuni uvid u sve šta se događa u vezi nje. Tad su bili za mene, a i za nju prilično teški dani . Kasnije kad je već nekoliko albuma snimila i počela da putuje i po zemlji i inostranstvu i našla izabranika i onda sam nešto malo odahnuo po tom pitanju.“
Ipak, sa ponosom ističe svoju ulogu u njenom uspehu:
„Da, ja sam bio taj koji je… Zato kažem i ja generalno tvrdim za sve sam ja kriv što se tiče ovoga gde je ona danas, ja sam jedini krivac za to.“
Najdragoceniji poklon: „Jugo“ star 35 godina koji nema cenu
Jedna od najlepših priča iz Jeleninog života vezana je za njen prvi veliki honorar. Pevačica je ocu kupila automobil marke „Jugo“, koji on sa ponosom vozi i posle 35 godina, odbijajući bilo kakvu moderniju zamenu:
„Bio sam u svakom momentu sa njom. Bilo da je obilazila… Širom naše Juge smo obilazili sa Jugom njenim koji je kupila ona i koji zapravo danas ja vozim. Sada, za neki dan idem na 35 tehnički pregled, zahvaljujući tom Jeleninom prvom prvom Jugu koji je kupila od njenog rada. Više puta me je ona savetovala i nudila da mi kupi neki auto, da kažemo malo moderniji, ne kažem bolji, ja to ne prihvatam, ali njoj nikako to da kažem zbog čega. Ja i mislim da ću uspeti u tome da će, ja sad imam 76 godina, mislim, nadam se, da ću ga imati dok sam ja živ i da će Jugo ostati posle me ne.“
Skromnost, odsustvo skandala i teški radovi u poljoprivredi
Komšije i meštani ističu njenu skromnost i napominju da je sve u karijeri postigla isključivo sopstvenim radom i talentom:
„Ne, ne, nema skandale, nije se ni laktala, takva je osoba. Ona i dalje traje, a sad što je nema toliko, što je nema na televiziji… Ona je tiha osoba. Tri sestre imaju, to su… Nema niko ništa da kaže za tu kuću, a nije nametljiva bila nikad. Dolazi ona, ali je pretrpana je obavezama. Ima sina… Nije niko imao da je gura s parama jer tu tih para nije bilo. Ona je sve postigla svojim radom i talentom.“
I pored toga što živi u gradu i ima brojne obaveze, Jelena redovno dolazi u selo i pomaže roditeljima čak i u teškim poljoprivrednim poslu. Njen brat od strica naglašava:
„Ona vodi računa o nama, dolazi često, obilazi nas. Kad god treba nešto dođe. Jelena je dobra. Dođe tu pomaže roditeljima, bilo šta da se radi na poljoprivredi ona će doći, nema nikakav problem, sa tim je porasla na selu i radila je i nije zaboravila selo nikad, ništa, niti nas.“
Dodaj komentar