Paradajz može da bude okidač za digestivne tegobe

Iako je paradajz veoma zdrav i često se koristi u ishrani, kod nekih ljudi može izazvati neprijatnosti i pogoršati postojeće zdravstvene tegobe.

Zbog svoje prirodne kiselosti i specifičnog sastava, paradajz kod osetljivih osoba može da deluje kao okidač za razne digestivne i druge tegobe, pa lekari sve češće naglašavaju da u nekim slučajevima njegovo ograničavanje ima smisla.

Kada paradajz može da postane problem?

Iako je bogat vitaminima, mineralima i likopenom, kod pojedinih stanja može izazvati kontraefekat i dodatno iritirati organizam.

Problemi sa želucem i refluksom

Kod osoba koje imaju gorušicu ili GERB, paradajz zbog svoje kiselosti može da pojača vraćanje kiseline i izazove peckanje u grudima i jednjaku.

Osetljiva bešika

Nekim ljudima paradajz može da iritira urinarni trakt, što dovodi do učestalog mokrenja i neprijatnog osećaja pritiska.

Bolovi u zglobovima

Postoje slučajevi gde pacijenti sa artritisom primećuju pojačanje upalnih simptoma nakon konzumacije paradajza, iako reakcija nije ista kod svih.

Problemi sa bubrezima

Zbog prisustva oksalata, kod osoba sklonih stvaranju kamenaca savetuje se oprez i umeren unos ove namirnice.

Foto: Shutterstock

Kako prepoznati da vam paradajz ne prija?

Stručnjaci savetuju jednostavan pristup – praćenje reakcije organizma. Ako nakon konzumacije primetite nadutost, bol u stomaku ili pogoršanje postojećih tegoba, moguće je da vam ova namirnica ne odgovara.

Jedan od načina da se to proveri jeste eliminaciona dijeta. Paradajz se izbaci iz ishrane na oko dve nedelje, pa se prati da li dolazi do poboljšanja. Ako simptomi oslabe, to može biti znak da ga treba konzumirati ređe ili izbegavati.

Da li mora potpuno da se izbaci?

U većini slučajeva nije neophodno potpuno ga izbaciti iz ishrane. Mnogima više prija termički obrađen paradajz, poput kuvanih sosova, jer je tada blaži za želudac.

Dodatno, uklanjanje kožice i semenki može smanjiti nadražujući efekat, dok se kod nekih osoba savetuje i umeren unos, umesto svakodnevne konzumacije.

U nekim domaćim receptima koristi se i mala količina sode bikarbone tokom pripreme kako bi se ublažila kiselost, ali to nije univerzalno rešenje i zavisi od individualne tolerancije.

Na kraju, najvažnije je osluškivati reakcije sopstvenog tela. Ako vam paradajz redovno izaziva neprijatnosti, njegovo smanjenje u ishrani može značajno doprineti boljem varenju i opštem osećaju.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene probleme obratite se lekaru.

BONUS VIDEO

Dom i porodica

U sred leta paradajz je u najintenzivnijoj fazi razvoja, pa zahteva posebnu pažnju. Zbog toga se mnogi baštovani okreću prirodnim đubrivima koja mogu da obezbede neophodne hranljive materije za zdrav rast paradajza.

sledeća vest