radiobalkanfox
„Ne diraj mi u Moravu, Ibar, Žiču i dolove,
Lazaricu, srpsku slavu, Ljubostinju i sinove.
Ne diraj mi Gračanicu, Kosovo i Metohiju,
carski Prizren, Studenicu, Svetog Save parohiju.
Ne diraj mi Starog Grada, Kalemegdan, Dunav, Savu,
nebo iznad Beograda, nad Srbijom zoru plavu.
Ne diraj mi u Toplicu, Jug Bogdanu gde se poje,
vinograde i pšenicu, ni u Vranje, Borino je.
Ne Diraj mi Negotina, u Bukovo, stare dvore,
Hajduk Veljka srpskog sina i timočke zelen gore.
Ne diraj mi Frušku goru i sve tamo manastire,
ravno polje što ga oru, salaš, stada i pastitire.
Ne diraj mi Despotiju, Manasiju, Ravanicu,
ni Kalinu najmiliju, Stefanovu miljenicu.
Ne diraj mi Lepenice, trag u duši moje mati,
ne kosi mi Šumarice, Srbija to neće dati.
Ne diraj mi grob što boli, njega mi je najžalije,
na Oplencu u Topoli, Petra Prvog od Srbije.
Ne diraj mi u svetinje od Palića do Dragaša,
ova pesma opominje, zavetina to je naša.“
(Milutin Mića Stojanović)
Ovo je pevačka lična karta narodnog umetnika, majstora ambijentalne i astalske pesme Velimira Velje Popovića. I baš kad su bombe padale po našim svetinjama, Mića Stojanović je pred vladikom žičkim izgovorio ovu pesmu. Tako je narodna muzika dobila svoju zavetnu pesmu – dobila je „Zavetinu“.
– Na dan slave manastira Ljubostinja, pesnik Mića Stojanović sluša u jutarnjim vestima kako se zapadne zemlje ne slažu sa našom politikom i da nam upućuju pretnje i ultimatume. Sa tim mislima Mića odlazi u Ljubostinju i, posle liturgije, smirenog uma, oseti potrebu da kao nedužno ljudsko biće izgovori svoje osećaje povodom „milosrdnih oblaka“ nad Srbijom.
– Mića je seo na manastirsku klupu i pretočio svoja osećanja u stihove pesme „Zavetina“, osećajući da je baš iskreno i iz duše odgovorio na nepravdu – ističe Velja Popović.
I dok je Mićina emocija bila najvruća a patriotski naboj na vrhuncu, ukazala se prilika da se „Zavetina“ obelodani.
– Prišao mi je sveštenik sa porukom od Vladike Stefana: neće vladika da počne sa ručkom dok ne stigne Mića Stojanović, pesnik koji je svojim pesmama i manirima bio veoma drag gost u manastiru. Vladika mi je odredio mesto pored sebe, a ja sam držeći papir sa tek napisanom pesmom u ruci zamolio vladiku da je pročitam pre ručka.
– U mukloj manastirskoj tišini odjekivale su reči „Zavetine“, nešto kao molitva i glas sa neba. Kad sam izgovorio pesmu prolomio se veliki i spontan aplauz. Vladika mi je pružio ruku, sagoh se da je poljubim, ali vladika je trgao i poljubio moju ruku – pričao je Mića Stojanović (1935 – 2020) u Muzičkoj apoteci.
Tako je nekako s proleća 1999. godine „Zavetina“ ugledala svetlost dana. Sa prvim bombama i „Zavetina“ je propevala.
– Dobio sam retku čast da otpevam i snimim ovakvu pesmu. I kako onda, tako i danas – kad god je otpevam dobijam ovacije kao da sam je premijerno izveo.
– Autor i voditelj radio emisije „Muzička apoteka“ Goran Milošević uvrstio je „Zavetinu“ u svoju odjavnu špicu i prokomentarisao da bi „Zavetinu“ trebalo puštati svaki dan pre TV Dnevnika.
„Zavetina“ je ušla i u arhivu Radio Beograda, dobila je i blagoslov dvojice srpskih patrijarha.
– Bilo mi milo kada sam čuo od sveštenika koji je vozio Njegovu svetost patrijarha Pavla kako je slušajući „Zavetinu“ prokomentarisao da odavno nije čuo lepšu pesmu. Pričao mi je i legendarni Novica Negovanović da je i Patrijarh Irinej na crkvenoj slavi u Kačulicama tražio od muzike da otpevaju „Zavetinu“ – kaže Veljo Popović.
(Goran Milošević)
Dodaj komentar