Pevačica do 18. godine nije znala da je bolesna, a onda je doživela šlog

Milica Milojević

Novinar rubrike zabava

Olivera Tajsen, nekadašnja učesnica emisije „Nikad nije kasno“, iznela je u javnost potresne i duboko emotivne detalje iz svog života koji su malo koga ostavili ravnodušnim. Pevačica je otkrila da je od najranijeg detinjstva živela sa ozbiljnim zdravstvenim problemom, a da toga uopšte nije bila svesna sve do svoje 18. godine. Bolest je godinama tinjala skrivena, a kulminirala je dramatičnim trenutkom – moždanim udarom koji joj je u potpunosti izmenio sudbinu.

Skrivena srčana mana i šlog u 18. godini

Zbog neotkrivenog urođenog problema sa srcem, pevačica je kao devojčica trpela teške trenutke, a njeno konstantno plakanje donelo joj je i specifičan nadimak u okruženju. Prava istina o njenom zdravstvenom stanju isplivala je na površinu tek nakon velike porodične tragedije koja se dogodila kada je imala samo 16 godina.

„Dok sam bila mala jako sam plakala, imala sam srčanu manu, to niko nije znao, na kraju sam go operisala. Zbog toga sam jako plakala i svi me nazvali tim nadimkom ‘Piskava’. Rođena sam sa tom manom za koju nisam znala do 18. godine. Otac mi je poginuo kada sam imala 16 godina, taj sindrom se ne oseti do tridesete godine. To sa ocem me jako potreslo, sa 18 godina sam doživela šlog i tada sam saznala za problem sa srčanom manom“, ispričala je Olivera o ovim teškim trenucima.

Tragični gubitak oca i tišina koja je trajala godinama

Smrt njenog oca, koji je bio vlasnik kafane, predstavljala je ogromnu traumu za celu porodicu. Zbog bola koji je osećala i asocijacija na oca, Olivera je donela tešku odluku da u potpunosti prestane da peva i sluša domaće pesme.

O stravičnim detaljima očeve pogibije i odluci koja je usledila, pevačica je izjavila:

„Tata je umro na mnogo ružan način. Nije se ubio i nije bio samo sudar, stradao je na mnogo težak način. Kada se tako ružne stvari dese, to se nikad ne zaboravlja. To je bilo na vestima, svi su to znali. On je imao kafanu i zbog toga sam ja prestala da pevam naše pesme, nisam mogla više ni da ih slušam“.

Povratak korenima i lečenje starih rana

Nastup u emisiji „Nikad nije kasno“ označio je prekretnicu za Oliveru, koja je po prvi put nakon tragedije skupila hrabrost da zapeva na našem jeziku i tako započne proces prevazilaženja duboko usađenih trauma.

„Beki Bekić je dolazio kod nas u kafanu, dolazila je i Jelena Karleuša. Ta tragedija je bila za mene jedna velika trauma, i evo sada sam prvi put pevala na našem jeziku. Da budem skroz iskrena bilo mi je teško da pevam večeras, eto i teča je bio ovde, on je za mene kao otac. Tetka i teča su uvek bili tu za nas, to mi je bilo večeras jako emotivno, a onda i to što posle tragedije pevam na našem jeziku. To su sve neke emocije kada se setim oca, familije, kafanskih dana. Prvo pevam Tinu Tarner i posle na našem jeziku. Ali je vreme da se te traume reše“, zaključila je pevačica svoju emotivnu ispovest.

(Grand)