radiobalkanfox
Sonja Pernjaković |
- Sanja Vučić je otvoreno govorila o svojoj borbi sa hašimoto sindromom, koja je počela promenama raspoloženja i simptomima depresije.
- Dugo nije mogla da pronađe uzrok svog stanja, pa je najpre potražila pomoć psihijatra, ali terapije za depresiju nisu dale rezultat.
Pevačica Sanja Vučić bila je gošća emisije “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” na Blic televiziji, gde je do detalja govorila o zdravstvenoj borbi kroz koju je prošla pre nego što je saznala tačnu dijagnozu.
Kako je Sanja Vučić tada istakla, sve je počelo naglim promenama raspoloženja i stanjem koje je ličilo na depresiju.
– Ono što se prvo desilo je bila promena u raspoloženju. To je bilo možda 2017. godine na 2018. godinu, u to vreme je krenula grupa Huricane da se osniva a ja sam osećala da nisam ista Sanja kao pre. Bila je zapravo konstantna prisutnost neke sveobuhvatne tuge koja je bila neobjašnjiva niti je imala bilo kakvog povoda – prisetila se Sanja, dodajući da je isprva sumnjala na emotivni status, a potom upala u vrtlog loših stanja:
– Prvo sam misila da nije možda u pitanju ljubavni život. Možda je to zato što sam sama, možda mi fali neko. Upustila sam se u vezu iznebuha i tada je već posle godinu dana te veze koja je u neku ruku bila kobna po mene i malo je rečeno turbulentna onda sam počela da ispoljavam baš te neke vidove depresivnog ponašanja gde je leto avgust a ja sedim kod kuće pokrivena jorganom, ispunjavam ukrštene reči kad bi trebalo da izađem sa društvom. Ništa nije moglo da izazove u meni radost i poletnost da prosto nečemu hrlim, puna života, već je fokus bio na tome da sam stalno umorna i da mi se spava hronično sam bila neispavana i izmorena. Koža mi je bila jako suva, opadala mi je kosa, dobijala sam nekontrolisano na težini.
U nemogućnosti da pronađe uzrok, obratila se stručnjaku za mentalno zdravlje.
– Prvo što sam pomislila kada sam pričala sa majkom, jer uvek pričamo o zdravlju, je da sam loše i da moram sa nekim da razgovaram jer ne mogu da nađem snagu u sebi da živim. Otišla sam kod psihijatra u Kruševcu, kod jedne doktorke, pričale smo, postavljala mi je pitanja i neke afirmacije a ja sam se na svaku raspalaka. Ona je ustanovila da je to možda početak neke kliničke depresije i da bi ja možda trebalo da počnem sa terapijom. Ali, ja nisam bila za to, smatrala sam da autosugestijom mogu da dođem do rešenja. Duboko u sebi sam osetila da to nije to. Da sam bila sigurna da je to to što je doktorka rekla ja sam ta koja će prva da se uhvati za lek nego za bilo šta drugo…. U narednih šest meseci jako mi se pogoršalo stanje posebno u raspoloženju od depresije do neke manije ali agresivne gde su najmanje moguće sitnice mogle da pokrenu lalvinu agresije u meni – ispričala je pevačica.
Splet okolnosti doveo do tačne dijagnoze
Tek spletom okolnosti i pregledom kod ginekologa posumnjalo se na pravi problem.
– Nisam mogla da prepoznam simptome koji imaju veze sa štitastom žlezdom jer ja nisam znala da hašimoto postoji. I onda sam vođena time da sam bila sevsna da su hormoni u pitanju, e sada nedostatak mog znanja endokrinološkog, ja sam prvo posumnjala na hormone ginekološke prirode i prvo sam otišla kod mog ginekologa. Sreća u nesreći je što je doktorka imala hašimoto i što je prepoznala moje simptome kao nešto što bi moglo da ima veze sa tim. Ja sam izvadila krv, ispostavilo se da tsh nije dobar – navela je Sanja, a potom opisala i odlazak kod specijaliste:
– Desilo se prvo to da sam nakon rezlutata otišla kod endokrinologa, uradila sam i ultrazvuk štitne žlezde, ispostavio se da treba da bude homogena, a ova moja je bila izjedena, baš se doktorka izrazila, “kao saće je izgledala”, izgleda i dan-danas. Prepisan mi je lek, i vitamin d mi je bio ispod granice što je takođe jako važno što se tiče samog stanja tela. Počela sam sa terapijom, bolje mi je bio, ali činilo mi se da mi je telesno sve gore i gore, da mi kosa sve više opada, da se sve više gojim i ja sam godinu i po, dve pila terapiju i u jednom trenutku sam rekla više neću da pijem. Stala sam sa terapijom. Proverila sam hormone, bili su dobri bez leka, onda sam u saradnji sa endokrinologom, prestala da pijem lek. Na tri meseca proveravam hormone i dobro su, bez leka. Nisam više na terapiji, ali antitela su i dalje prisutna, pratim funkciju štitaste žlezde.
Pevačica je istakla koliko je važno otvoreno govoriti o ovom oboljenju.
– Ukoliko se bude desilo da ponovo treba da pijem ja ću se vratiti na terapiju, ali trenutno nema potrebe za tim i jako mi je drago što mogu, imam prostora da pričam o tome jer se retko pričao o štitnoj žlezdi i hašimotou. Onda naiđem na komentare “pa šta i ja imam hašimoto”, pa da ali hajde da pričamo o tome, zašto sam se ja patila dve i po-tri godine jer nisam znala šta je hašimoto. Nije strašno imati bilo šta, što se kaže, sve je za đake, treba da se normalizuje, da su to normalne stvari o kojima se govori posebno za jednu ženu ovog doba gde se suočavamo sa nedaćama i stresovima. To su prirodne stvari, ne samo da se dešava zbog stresa, već je to i nasledno, ženskom linijom se hašimoto dobija genetski. Drago mi je što od kada sam počela da pričam o tome javljaju mi se žene i sa savetima i sa pitanjima i kako teniram i šta jedem. Ja i dan-danas, iako su mi hormoni dobro, hronično sam izmorena, moram da odspavam deset sati inače ne mogu da funkcionišem normalo, a moj posao je takav kakav je gde se desi da ne spavam celu noć, ali prosto čovek mora da se pomiri sa nekim stanjem i to je tako – zaključila je Sanja Vučić ranije u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” na Blic televiziji.
Ovo je majka Sanje Vučić: Pevačica je talenat nasledila od nje
Dodaj komentar