radiobalkanfox
Pulsonline |
- Zorana je otkrila da je prolazila porodično nasilje i bila smeštena u domu za nezbrinutu decu
- Zorana je pričala o pomirenju sa majkom pred njenu smrt i o oproštaju
Pevač Steva Simeunović, sa svima je podelio prizor proslave divnog dana supruge Zorane, koja je danas napunila 33 godine. Velika razlika u godinama im se nije isprečila na put ljubavi, a snimak sa slavlja jasno pokazuje da kod njih vlada veliki sklad.
Naime, na istom u fokusu je bila njihova ćerkica koja je mami pomogla da ugasi svećice na rođendanskoj torti, dok je ponosni Steva sa osmehom posmatrao svoje dve mezimice.
“Prošla sam kroz tišine koje su bolele više od svake buke, ali nisam se slomila, preoblikovala sam se. Ako su 33 godine simbol stradanja, moje je završeno. Jer sada imam nju. Jovanu. Zbog nje biram mir, ljubav koja ostaje i zagrljaje koji leče sve što je bilo” – napisala je Zorana u okviru snimak koji je objavila.
Trpela nasilje
Malo ko zna da je pevačica Zorana Simeunović imala veoma tešku sudbinu, a jednom prilikom progovorila je o detaljima agonije koju je prošla.
Naime, Zorana je pričala kako ju je očuh maltretirao, te i da je bila u domu za nezbrinutu decu.
– Očuh me je maltretirao i tukao. Zato je moj mlađi brat uvek bio tu. Zato sam majku i mrzela, jer nikada nije stala iza mene, iza mene je stajao moj mlađi brat koji nije moj pravi brat. On je sad odrastao čovek, koji ima svoju porodicu. Dan kada sam se ja porodila, njegov otac je tada preminuo. Sve sam mu oprostila, nisam ja ta veličina koja treba da sudi – pričala je ona za Hype.
“Bila sam u domu za nezbrinutu decu”
Zorana se prisetila kako je izgledao period kada je bila u domu.
– Bila sam u domu za nezbrinutu decu, najlepši period mog života. To su moje najlepše uspomene. Deca u domu su mahom najkvalitetnija deca, život u domu nije uvek kao “Sivi dom”, već pun ljubavi, ali između dece, jer tu nema roditelja. Imala sam najbolju drugaricu i druga, oboje su pokojni. Žao mi je što sam se kasno vratila po njih. Imali su depresiju. Imaš ti tu i srećnih sudbina. Imala sam svoju sobu, svoj džeparac i tad sam volela da radim. I dan danas mi je lepo da imam toplu vodu.
Takođe, jednom je priznala da nije plakala kada joj je majka preminula.
– Kada je moja majka umrla, nisam plakala zato što je ona umrla, ja sam plakala jer sam izgubila nadu da ću imati mamu kakvu svako dete zaslužuje da ima. Mi smo se mesec dana pred njenu smrt ponovo spojile. Veličina čoveka je kada sve oprostiš.
Dodaj komentar