radiobalkanfox
Sonja Pernjaković |
Pevačica Zorana Simeunović tokom odrastanja je prošla kroz teško detinjstvo kada je trepla porodično nasilje o čemu je sama govorila.
Zorana je ranije otkrila da je u detinjstvu trpela porodično nasilje, očuh ju je maltretirao i tukao, dok joj je jedinu zaštitu pružao mlađi brat koji joj nije rođeni brat. Zbog izostanka zaštite i podrške, osećala je veliku ogorčenost prema majci.
O tom bolnom periodu Zorana je rekla:
“Očuh me je maltretirao i tukao. Zato je moj mlađi brat uvek bio tu. Zato sam majku i mrzela, jer nikada nije stala iza mene, iza mene je stajao moj mlađi brat koji nije moj pravi brat. On je sad odrastao čovek, koji ima svoju porodicu. Dan kada sam se ja porodila, njegov otac je tada preminuo. Sve sam mu oprostila, nisam ja ta veličina koja treba da sudi”.
Pevačica se ranije osvrnula i na trenutak kada joj je majka preminula, kao i na njihovo pomirenje pred sam kraj majčinog života:
“Kada je moja majka umrla, nisam plakala zato što je ona umrla, ja sam plakala jer sam izgubila nadu da ću imati mamu kakvu svako dete zaslužuje da ima. Mi smo se mesec dana pred njenu smrt ponovo spojile. Veličina čoveka je kada sve oprostiš”.
Boravak u domu za nezbrinutu decu
Jedan deo života Zorana je provela u domu za nezbrinutu decu. Iako mnogi odrastanje u takvoj ustanovi posmatraju kroz prizmu predrasuda, istakla je da odatle nosi drage uspomene.
O svom iskustvu u domu ispričala je:
“Bila sam u domu za nezbrinutu decu, najlepši period mog života. To su moje najlepše uspomene. Deca u domu su mahom najkvalitetnija deca, život u domu nije uvek kao ‘Sivi dom’, već pun ljubavi, ali između dece, jer tu nema roditelja. Imala sam najbolju drugaricu i druga, oboje su pokojni. Žao mi je što sam se kasno vratila po njih. Imali su depresiju. Imaš ti tu i srećnih sudbina. Imala sam svoju sobu, svoj džeparac i tad sam volela da radim. I dan danas mi je lepo da imam toplu vodu”.
Teške okolnosti je ojačale
Govoreći o svim teškim godinama koje su iza nje, pevačica je ranije istakla kako su je teške okolnosti promenile i ojačale:
“Prošla sam kroz tišine koje su bolele više od svake buke, ali nisam se slomila, preoblikovala sam se. Ako su 33 godine simbol stradanja, moje je završeno. Jer sada imam nju. Jovanu. Zbog nje biram mir, ljubav koja ostaje i zagrljaje koji leče sve što je bilo”.
Dodaj komentar