radiobalkanfox
Sonja Pernjaković |
- Stanojka Mitrović Ćana otkrila je da je sama sebi dala nadimak jer nije volela ime koje joj je majka dala iz narodnog verovanja radi zaustavljanja porodičnih tragedija.
- Ćanini roditelji su pre njenog rođenja izgubili troje dece, što je ostavilo dubok trag na porodicu i uticalo na njen dolazak na svet.
Folk pevačica Stanojka Mitrović Ćana otvorila je ranije dušu o odrastanju u rodnom selu Gornja Tramošnja u opštini Sanski Most, teškom gubitku oca, ali i bolnoj istoriji svoje porodice koja je uticala čak i na njeno ime.
Iako je javnost decenijama zna pod nadimkom Ćana, njeno pravo ime zapravo je Stanojka. Pevačica je otkrila da sama stoji iza svog prepoznatljivog nadimka jer prema rođenom imenu nikada nije gajila simpatije, iako ga je njena majka izabrala iz veoma specifičnih i tužnih razloga.
“Nisam volela svoje ime”
Majka joj je ime Stanojka dala prateći staro narodno verovanje kako bi prekinula niz porodičnih tragedija.
“Ja sam sebi dala sama nadimak Ćana, jednostavno nisam volela moj ime. Moje ime je Stanojka i mama je smišljeno dala, da bi joj stale te nesrećne situacije u porodici neko joj je rekao, trebaš da daš detetu ime, ili Stanka ili Stanojka, da bi to kao stalo. I ona je iz tih razloga meni dala to ime, a ja nikako nisam volela svoje ime, a od mog strica ćerka je bila Ćana i meni je to bilo lepo i sad hoću i ja da budem Ćana tako da to nije umetničko, nego baš ono izdejstvovano.”
Serija porodičnih tragedija
Ćanini roditelji suočili su se sa najvećim bolom koji roditelj može da doživi – izgubili su troje dece pre nego što se ona rodila.
“Roditelji su imali još jednu nesreću jer je njima troje dece umrlo, ćerka od sedam gdoina, sin od četiri godine i još jedna ćerka od devet meseci. Da su oni ostali živi ja se verovatno ne bih ni rodila jer majka ne bi imala razloga da ima više dece, međutim, pošto se ta nesrećna okolnost desila, preživela su ova dva brata, ona je nekako želela ćerku i onda kada bi se naljutila na mene, nekada kada ja nešto zgrešim, ona je znala da kaže: “Ja sam tebe od Boga isplakala, a vidi ti kako si sada bezobazna”.
Pevačica se prisetila da je majka često nosila težak teret sama i odlazila u osamu kako bi se nosila sa bolom, dok se porodica izdržavala od teškog poljoprivrednog rada i uzgoja stoke.
“Bilo je sigurno teških momenata, ja se sećam da ona ode tako, osami se, naravno da ja to u tom dečijem periodu nisam razumela, ali ni danas nije lako sam podizati decu, a kamoli u to neko vreme, pogotovo što majka nije radila, ona je živela na selu, nije ni tata radio, mi smo živeli od tih poljoprivrednih proizvoda, bili smo vredna porodica koja je svašta nešto gajila i sejala, imali smo puno stoke, puno šljiva… Mrzela sam šljive da kupim. Najteže mi je bilo te šljive, jao ja sam ih klela da se posuše sve, nažalost, i posušile su se jer prosto tamo ne živi niko. To sam mrzela jer bole leđa, po ceo dan si sagnut, a mi smo imali četiri voćnjaka, pa ti sad vidi.”
Gubitak oca u najranijem detinjstvu
Dodatni udarac za porodicu usledio je kada je Ćana imala svega osam i po godina, jer im je otac preminuo nakon duže bolesti.
“Detinjstvo je svako lepo kad je zdravo. Ja sam imala tu sreću da sam odrasla u jednoj zdravoj porodici, jednoj patrijarhalnoj parodici, tradicionalnoj porodici, sa dva brata i roditeljima. Nažalost, otac je vrlo rano preminuo i to je bio strašan gubitak za sve nas. Majka je bila zaista i otac i majka i trudila se maksimalno nekako da nas vaspita, da nas izvede na put.”
Nakon očeve smrti, ulogu glave kuće preuzeo je najstariji brat.
“Poprilično je bilo teško jer kada ode stub kuće, onda smo mi bili usmereni zajedno s majkom jedni na druge. Preuzeli smo bukvalno, stariji brat je preuzeo ulogu oca, a mlađi brati i ja smo bili kao brati sestra i slušali smo majku i starijeg brata, šta je on rekao, to kao da je otac rekao.”
Pevačica pamti svog oca kao kršnog čoveka od preko 190 centimetara čiji je odlazak ostavio veliku prazninu.
“Poslednja slika je neki, otoman je bio u kući i on je bio već poprilično slab i fizički je bio iscrpljen od bolesti, pušio je inače i ta neka polupodignuta, kad vratim sećanje onda mi ta slika obično iskoči, onako nešto smo pričali i on onako sa cigaretom, kašalj ga je mučio i sećam se da je bio jako smršao, inače bio stamen čovek, 190 i kusur, visok i onako baš gorštak, onako kršan i ja sam na njega, apsolutno i braća su na njega…”
Pred smrt, otac se najviše brinuo upravo za Ćaninu budućnost jer je bila najmlađa.
“I uvek je govorio mami: “Žao mi je samo što ovo dete, ne znam šta će s njom biti, ajde dobro ovi su se već”, kako oni to krajišnici kažu, “opasali snagom”, oni su kao, već, brat je ovaj bio treća godina srednje škole, ovaj je već drugi bio oženjen, čekao je prinovu, ali ja sam bila isuviše mala i onda je on rekao: “Samo mi je žao šta me ovo dete, ali kao, eto, ako je Gospod dao život, valjda će joj dati i neko parče ‘leba koje će jesti”, a ono Boga mi i da delim.”
Dodaj komentar