Porodica Nikole Rokvića uzbuđeno čeka ispred manastira: Žena, majka deca, ogrnuli srpsku zastavu

Nikola Rokvić dana završava svoju misiju pešaćenja od Beograda do manastira Svetog Nektarija.

Foto: Aleksandra Aleksov / Ringier

Ekipa „Blica“ sačekala je Nikolu Rokvića kada je stigao na ostrvo Egina, a članovi njegove porodice nestrpljivo mčekaju da on uskoro stigne do mmanastira.

Supruga, deca, prijatelji i kumovi ogrnuli su se zastavom i sa osmehom čekaju prvi zagrljaj sa Nikolom.

Foto: Aleksanda Aleksov / Ringier

Kako je sa suzama u očima ljubio zemlju i za Blic ispričao da nije osetio danas nijedan kilometar i da se oseća odlično:

Delio ikone

Nikolu Rokvića u Egini je sačekao narod, koji se pozdravio sa njim, a pevač je prisutnima, podelio ikone.

Nikola uspeo da sakupi 31 milion dinara

Nikola je tokom puta za fondaciju „Porodica“ koju je Rokvić osnovao sa suprugom Bojanom, uspeo da prikupi neverovatan 31 milion dinara, a sav novac biće doniran u humanitarne svrhe.

– Dragi narode, pomaže Bog. Nadam ste da ste svi dobro, evo nas nadomak Atine, bože zdravlja sutra bi trebalo da stignemo u luku Pirej i onda trajektom do Egine, i od mesta gde ćemo se iskrcati do manastira ima 7 kilometara i do Atine 50km, sutra bi trebalo uz Božju pomoć da pređemo 57 kilometara. Hvala Vam na podršci, hvala Vam na molitvama, hvala Vam na ljubavi, na veri. Ostanite još uz nas mislima da dođemo do cilja. Moram da Vam kažem da so na današnji dan prikupili 31 milion dinara, idemo još danas i sutra, jako, ovaj put za dečiju radost – poručio je Rokvić pred sam kraj svog puta.

„Blic“ sa Bojanom Barović u Egini: „Ponosna sam“

– Nismo ni bili svesni koliko je ovo veliko putovanje, zato sam ga i nazvala Era, jer mislim da će ovo doneti mnogo promena u našim životima, na Nikoli već vidim promene, pozitivne, mislim da će to i te kako uticati i na sve nas, to utiče i na decu, oni vide neke promene i ispituju šta se to desilo i zbog čega je to tako važno. Mislim da ovaj put svima otvara neke nove granice, što moja deca vole da kažu portale, prevazilazimo svoje limite, izlazimo iz zone komfora. Druge stvari ćemo sigurno lakše podneti kad je Nikola ovo sve podneo. Kraj puta nam znači pobedu, dobili smo pomoć pedijatrijskoj onkologiji i nastavljamo dalje da pomognemo i drugim institucijama.

– Sve ove stvari koje su se Nikoli dešavale tokom puta, nisu bile slučajnosti, ovo je velika škola za neke mlade ljude, na putu svog duhovnog sazrevanja. Uz Nikolu će sigurno uspeti nešto da nauče.

– Jako smo uzbuđeni. Put je bio dugačak, imali smo razne brige, o kojima nismo hteli ranije da pričamo. Bili smo zabrinuti za njega. Sada kada smo na samom kraju ima puno emocija, ali uzbuđenje je najjače. Mene je plašio taj kontinuitet toga, nikada nije pešačio 30 dana, bojala sam se da li će fizički moći to da izdrži. Psihički i duhovno je jak i hvala Bogu na tome. Shvatio je na putu da je balans duhovnog i fizičkog najbitniji.