radiobalkanfox
Pevačica Nadežda Biljić iza sebe je ostavila težak period nakon borbe sa karcinomom, o čemu je javno govorila tek kada je najteže prošlo.
Sada je otvoreno pričala o prvim simptomima, trenutku kada je saznala dijagnozu, strahu za život, ali i o podršci koju je imala od porodice.
Nadežda ističe da se sada dobro oseća i da je najteži deo borbe iza nje, iako se ovih dana suočava sa prehladom.
– Pa što se onoga najgoreg tiče, to smo sredili sve. Mislim, sredili… Uspeli smo da pošast oteramo, al’ ovih dana smo nešto svi bolesni pod nekim temperaturama, prehladama, ali dobro, biće dobro – rekla je pevačica, pa se osvrnula na borbu sa bolešću i otkrila da je bolno saznanje da ima rak stiglo u martu mesecu.
– U martu, mislim u martu smo ga otkrili, ali mislim da je bio u meni i u februaru, tako da ovaj, da.
“Primetila sam ozbiljan simptom i odmah otišla kod lekara”
Pevačica je otkrila da je pre dijagnoze primetila simptome koji su ukazivali da nešto nije u redu, ali je zbog poslovnih obaveza odlagala odlazak kod lekara.
– Jeste, bilo je simptoma koje sam ja prepoznala, međutim – hajde da prođe koncert, hajde da prođe ovo snimanje, hajde ići ću. I onda kad sam dobila baš jedan ozbiljan simptom, odmah sam se javila sutradan, mislim da sam čak i taj dan otišla odmah kod lekara – istakla je ona, pa dodala da je u pitanju klasičan simptom ove opake bolesti.
– Pa malo je intimniji, nije baš za javnost, ali onako klasičan simptom grlića materice.
Nakon toga usledili su pregledi i kontrole, a Nadežda se prisetila trenutka kada je lekar prvi put posumnjao da nešto nije u redu.
– Ja sam otišla tamo i doktor se šlogirao pošto moja lekarka Željka nije bila tu, bio je drugi doktor koji je bio dežuran. On kad je to video, rekao je da mu se ništa ne sviđa. A sve priča sa mojom majkom, jer moja majka je anestetičar već skoro 40 godina u bolnici i to su sve njene kolege, pa nije imao snage sa mnom da razgovara jer me poznaje toliko godina. Onda smo sačekali… To je bio petak, ja sam u nedelju imala svirku i u ponedeljak sam otišla na prvu kontrolu normalno kod moje doktorke. Videla je žena odmah na ultrazvuku i na pregledu šta je, pa sam posle toga legla u bolnicu da mi uzmu uzorak.
“Plašila sam se za svoj život”
Nadežda je priznala da, uprkos tome što je pokušavala da se pripremi za ono što je čeka, ništa nije moglo u potpunosti da je pripremi za saznanje da ima kancer.
– Pa kako… Mislim, ja sam se negde bila i pripremila, ali ne možeš ti nikad da se spremiš 100% za to. Znaš, imaš kancer, ne možeš da budeš u fazonu „pa dobro, imam kancer”. Nisam bila svesna toga dok nisam ušla u tu kolotečinu svih tih stvari, uzimanja dokumentacije za onkologiju i za… kako se zove… konzilijum. Sama pomisao da ideš na konzilijum, da dobijaš anesteziju da te uspavaju da uzmu uzorak… uđeš u kolotečinu jer se sve dešava brzo. A kad sam došla kući posle konzilijuma i sela, pomislila sam: „Čoveče, ja stvarno imam kancer” – rekla je ona, pa dodala da se plašila za svoj život.
– Strah, iskreno strah da li ću da preživim, dokle je stigao, jer ti ne znaš dok ne dođe taj uzorak. Sama činjenica da imaš zloćudni tumor, kancer, rak – nije prijatna. Prva pomisao ti je da li je metastazirao, da li se proširio, koliki je. Pritom sam ja dete zdravstvenih radnika, razumem se u dosta termina, što uopšte nije dobro jer čim mi kažu jedno, ja odmah znam šta može da bude drugo.
“Roditelji su paničili više nego ja”
U najtežim trenucima Nadežda je imala podršku najbližih, ali je priznala da su njeni roditelji bili u većoj panici nego ona. Kako je ispričala, njen suprug Toma Panić razgovarao je sa porodicom i zamolio ih da ne pokazuju strah pred njom kako joj ne bi dodatno otežali situaciju.
– Jesu, ali mogu da ti kažem da su više oni bili u panici nego ja. Onda je Toma seo sa svima njima kad sam otišla u bolnicu prvi put i rekao im: „Ljudi, molim vas, ako vam je teško, ćutite, nemojte njoj govoriti jer će njoj biti još teže”. Znamo svi kakvi su roditelji – koliko god godina imali, mi smo za njih deca.
Pevačica je govorila i o tome kako se njena bolest odrazila na sina Longa, koji u tom trenutku nije bio svestan kroz šta njegova majka prolazi.
– Ne, nije, on je samo kukao za mnom kad nisam tu. On je još uvek nezreo, pa na sreću nije ukapirao. Ali kako bude rastao, verovatno će čuti pa ćemo sesti i objasnićemo mu sve.
Sin joj je bio najveća motivacija
Nadežda je istakla da joj je upravo sin davao snagu da nastavi borbu i da se izbori sa strahovima koji su je pratili tokom lečenja.
– Jeste, on mi je bio najveća motivacija, a najveći vetar u leđa su mi bili Toma, otac i majka. Svaki put kad sam imala strah da možda neću dočekati jutro, mislila sam samo šta će to dete bez mene i kako moram da preživim da dočekam da ode u školu.
Pevačica sada redovno odlazi na kontrole, a krajem oktobra očekuje je magnetna rezonanca, nakon koje bi trebalo da dobije i zvaničnu potvrdu o svom zdravstvenom stanju.
– Idem redovno, imala sam u avgustu kontrolu, a krajem oktobra imam prvi magnet da dobijemo i zvaničnu potvrdu crno na belo. Doktor mi je rekao da ga pregledom više nema.
“Kolege se takmiče ko je bolesniji od mene”
Govoreći o podršci kolega tokom borbe sa bolešću, Nadežda je priznala da joj se javilo svega nekoliko njih, što ju je razočaralo.
– Javilo se svega dvoje-troje kolega i ja ih pozdravljam. A ovi ostali, koliko vidim, počeli su da se takmiče sa mnom ko je bolesniji po medijima. Nisam dobila podršku kakvu sam mislila da hoću, ali ovo nisam ispričala da bih bila u centru pažnje, već da pružim podršku ljudima koji prolaze kroz isto – da znaju da posle kiše postoji sunce.
Za kraj, Nadežda se osvrnula i na svadbu prijateljice Dee Đurđević, na kojoj je bila zadužena za atmosferu.
– Na Deinoj svadbi je bilo ludilo, ekstra je bilo! Moji momci su svirali super, svi smo igrali i zagrejali se.
(Telegraf.rs/Blic)
Dodaj komentar