Potresna ispovest Cece Ražnatović o paklu kroz koji je prošla dok je nosila nanogicu

Svetlana Ceca Ražnatović je svojevremeno otkrila kako je proživela dane u zatvoru 2003. godine, kada je u akciji “Sablja” uhapšena zbog držanja velike količine oružja bez dozvole i pronevere novca u FK Obilić.

Kako je sama rekla, to iskustvo ne bi poželela ni najvećem neprijatelju, a 2003. godina ostala joj je u najružnijem sećanju.

– Posle pritvora 2003. godine, ja sam doživela ogromnu satanizaciju ličnosti. Doživela sam nepravdu. Nikom to u životu ne bih poželela da preživi, ni najvećem neprijatelju. Ja neprijateljima želim da prevaziđu mržnju prema meni i da nađu sebe i svoj mir. Posle nošenja nanogice, takođe sam preživela ogromnu neprijatnost i uvrede. Feljtone o meni! A niko ne zna pravu istinu sem porodice i pravih prijatelja, šta se tu dešavalo, zašto sam prihvatila nanogicu. Možda ću jednog dana ispričati i kako sam prihvatila nanogicu i šta sam morala da uradim. Možda ću knjigu da napišem, da nešto sačuvam i za sebe – rekla je Ceca za Srpski Telegraf i otkrila koliko ju je to iskustvo promenilo.

– Uvek volim da kažem: “Ne osuđuj čoveka, ne nosiš njegove cipele, ne znaš kako mu je!” Kroz iskustvo koje sam doživela možda sam imala stavove i osuđivala ljude. Život je znao da me demantuje, svi smo mi ljudi i možemo da pogrešimo.

Ražnatovićeva kaže da nije imala nijednu prednost tokom nošenja nanogice jer je imala kretanje ograničeno na minimum.

– Prednost nanogice je prednost pritvora, što imaš sve mogućnosti kućnih resursa, tj. celog svog imanja. Ja nisam imala te privilegije koje su imali svi ostali, ja sam morala da budem isključivo u dnevnoj sobi i po vertikali u svojoj spavaćoj. Znam da su moji prijatelji, dok su nosili nanogicu, mogli apsolutno svuda da se kreću u svojoj kući. Čak su mogli da igraju i fudbal u dvorištu, a ja sam bila osuđena samo na dnevnu i spavaću sobu. Nije mi bilo dopušteno da se šetam po celoj kući, što je zakonski nepojmljivo. Nisam mogla nikoga da dočekujem na vratima, a imala sam dve bebe u kući. Po zakonu ti sleduje da možeš da odeš dva sata do grada, ja nisam imala ništa. Ako krenem malo dalje od propisane maršrute, odmah neko zove. Kažu: “Poremetili ste radijus kretanja”. Iživljavali su se! Sedela sam osam meseci na tabureu i na jastucima – zaključila je Ceca za Srpski telegraf.

Kurir