radiobalkanfox
Povodom obeležavanja dve godine od stravične tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, volonterka i lekara Dunja Halilović iznela je potresnu ispovest o osmočasovnoj borbi ispod ruševina, neizmernoj tuzi i najpotresnijem prizoru deke koji u smrtnom zagrljaju drži svoje dve unuke!
Borba za život jedine preživele i nadljudski napori
Sećajući se kobnog 1. novembra 2024. godine, Dunja Halilović, jedna od 100 spasilaca i članica Organizacije za traganje i spasavanje Srbije, ističe da nakon te akcije više niko nije ista osoba. Uz prisustvo ogromnog adstranina i želje da se pomogne, timovi su se suočili sa specifičnom situacijom gde je masivna betonska konstrukcija pala izjedna. Tokom pretrage leve strane ruševina, lekari iz njenog tima uspeli su da stupe u kontakt sa Teodorom Martinko, jedinom preivelom u padu nadstrešnice, otvorivši joj venski put i neprestano je održavajući budnom kroz razgovor.
„Kada smo videli da se nešto tako desilo u našem gradu… pojavio se osećaj potrebe i obaveze da pomognemo kako znamo i umemo. Do kraja akcije mi smo osam sati neprestano radili, niko od nas se nije požalio na umor, glad, samo smo želeli da pomognemo“, svedoči Dunja.
Najpotresniji prizor i trajne emotivne rane
Prelaskom na centralni deo ruševina, volonteri su naišli na scenu koja je ostavila neizbrisive ožiljke na njihovim dušama. Kako navodi naša sagovornica, prizor deke koji grli svoje dve unuke duboko ih je slomio, ali su morali da isključe emocije i fokusiraju se na preživljavanje i izvlačenje onih koji su dozivali upomoć. Dok istrage o uzrocima ove velike tragedije u kojoj je život izgubilo 16 osoba i dalje traju, svedočenja heroja sa terena podsećaju na težinu i užas nepovratnog gubitka.
Dodaj komentar