Potresni detalji iz života Bože Vreće

Život Bože Vreće obeležili su teški gubici i bolna iskustva o kojima je retko govorio javno.

Interpretator i autor sevdalinki, koji je svojim glasom osvojio publiku širom regiona, u nekoliko navrata otvorio je dušu i otkrio detalje iz privatnog života koji su ostavili dubok trag na njega.

Od 18. godine borio se sa epilepsijom

Božo Vrećo svojevremeno je otkrio da od 18. godine boluje od epilepsije. Govoreći o svom stanju, istakao je da su mu vera i posvećenost muzici pomogle da pronađe snagu i mir.

– Božanska milost me je izlečila, a moja pesma me je regenerisala. Onda kada život počnete živeti bez stresa i razmišljanja šta neko misli te se prepustite svojoj slobodi, onda je i život magičan i lekovit. Moj lek je u posvećenosti Bogu i fokusiranju na umetnost koja ima božansku komponentu isceljenja – pričao je on.

Rođen je 18. oktobra 1983. godine u Foči, a danas živi i radi u Sarajevu. Odrastao je uz majku i dve starije sestre, dok je oca izgubio kada je imao svega pet godina.

Otac mu je izvršio samoubistvo

Pevač je ranije govorio o porodičnoj tragediji koja je obeležila njegovo detinjstvo. Kako je ispričao, nakon očeve smrti njegova majka morala je da preuzme brigu o porodici i bude oslonac deci.

– Moj otac je izvršio samoubistvo, a majka je tu morala da zauzme dvostruku ulogu i bude snažna za oboje. Izvela me je na pravi put, da budem dobra osoba… Svi ti ožiljci su se pretvorili u moje pesme. Svakako je bilo teško, ali Bog se postara za sve i sve kockice postavi na svoje mesto – govorio je Božo ranije za regionalne medije.

Upravo su lična iskustva, kako je isticao, postala deo njegove umetnosti i emocija koje prenosi kroz pesme.

Prva ljubav ubijena na kućnom pragu

Posebno bolna uspomena za Božu Vreću vezana je za njegovu prvu ljubav, Elmu, kojoj je posvetio i pesmu. Kako je ranije ispričao, ona je bila dve godine starija od njega, a ubijena je tokom rata u Foči, na pragu porodične kuće.

– Ona je bila dve godine starija od mene, to je moja prva ljubav. Ubijena je u Foči, na kućnom pragu. Nije joj se moglo pomoći, jedino se mogla pozvati Hitna pomoć, koja je, naravno, kasnila. Svuda okolo je bila ta vojska koja dolazi da napravi nemir i ostavi iza sebe pustoš. Dok ona zaziva majku i umire, ja to sve u sebi doživljavam kao deo svog umiranja – ispričao je on.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs/Story.hr/TM)