radiobalkanfox
Pod sloganom “Bolji život” od 10. do 13. juna održan je 34. Pozorišni maraton u Somboru. Narodno pozorište Sombor organizovalo je za publiku 17 programa, od kojih 10 večernjih predstava, tri predstave za decu, kao i izložbe, predavanja, radionice i koncert Dude Buržujke. Festival je otvorio jedan od najdarovitijih mladih reditelja, Ivan Vanja Alač.
Bojana Kovačević i Ivan Vanja Alač Foto: Maticph/Lazar Matic
– Odmah da kažem – imam tremu. Kad me je upravnica Bojana Kovačević pozvala da pokušam da se setim dve reči, pale su mi na pamet praznik i san. Praznik. To je za nas koji smo studirali na Akademiji umetnosti u Novom Sadu bilo svako gostovanje Narodnog pozorišta Sombor kojem smo imali prilike da prisustvujemo. Umorni, ne baš čisti i prilično znojavi od celodnevnih predavanja i probanja, trčali bismo da stignemo na predstave – rekao je Alač i nastavio:
Foto: Milan Đurđević
– Praznik je za mene bio i kad sam nekoliko godina kasnije, ovaj put uredno istuširan i doteran, prvi put iz lože šest gledao predstavu “Semper idem”, koja je praznik za sebe, i kada sam već na pauzi izgovorio da mi je san da radim u ovom pozorištu. Taj san se nakon nekoliko godina i ostvario. A i sama ova prilika da svečano najavim 34. Pozorišni maraton, koji će zapravo otvoriti predstava “Moje pozorište” profesora Borisa Liješevića, koji me je kao asistent primio na akademiju. Sve to i dalje deluje kao san. Dakle, da ne dužim mnogo: sve u vezi sa ovim pozorištem je praznik, jer je samo Narodno pozorište Sombor jedan veliki kontinuirani pozorišni praznik, a pozorišni maraton dokaz da i praznici mogu imati svoje praznike. Tokom cele sezone, a naročito za vreme maratona, ovo mesto je svetionik, oaza, utočište, bastion i san koji se pred nama obistinjuje.
Bojana Kovačević Foto: Maticph/Lazar Matic
Ekipa Kurira prvi put je boravila u Somboru i uverila se baš u sve što kaže Alač. Pune sale i publika koja bukvalno sedi na stepeništu najbolji su dokaz da Sombor živi za pozorište i za festival.
– To je nešto na šta smo mi već navikli, jer nam je pozorište uvek puno, ali Pozorišni maraton je zaista poseban praznik u čitavom gradu. Moram da kažem ono što je moj utisak kad smo mi sklopili ovaj program – mi zaista ovde imamo jako puno prijatelja, u smislu prijateljskih pozorišta, koje mi ne bismo mogli da dovedemo po komercijalnim uslovima. Zato kada prosto stvarate takav krug ljudi gde razna pozorišta iz čitavog regiona dođu samo da prenoće kod nas i da mi oko toga nemamo nikakvih drugih troškova – to je jedan socijalni kapital, bukvalno, koji ovo pozorište stvara decenijama. To je ono najvrednije – kaže za Kurir upravnica Bojana Kovačević.
Zašto se smeje Foto: Milan Đurđević
Sombor se ove godine vratio sa Sterijinog pozorišta sa četiri nagrade za autorski projekat “Zašto se smeje?”, a imali su pre nekoliko nedelja i premijeru predstave “Moji tužni monstrumi”.
– Zadovoljna sam. Posle Pozorišnog maratona znaćemo da li možemo iz sopstvenih sredstava da pripremamo nove projekcije – rekla je Kovačevićeva.
Bonus video: Jokić i Bogradović u Somboru
Dodaj komentar