radiobalkanfox
Ovaj pokretni hrišćanski praznik obeležava Hristov ulazak u Jerusalim i slavi se nedelju dana pre Vaskrsa.
Njegovo uvođenje potiče iz Jerusalima krajem IV veka, kao sećanje na Isusov poslednji, svečani ulazak u sveti grad i poslednju nedelju njegovog života.
Po narodnom običaju, dan počinje umivanjem vodom u kojoj su prethodnog dana potopljeni cvetovi sakupljeni na Vrbicu, kako bi se obezbedilo zdravlje i rumenilo.
Na Cveti se tradicionalno bere cveće, ali se ne unosi u kuću već se drži napolju u posudi s vodom. Mladi obično razmenjuju cvetne poklone tog dana.
Ranije je bio običaj da se na Cveti ceo dan provodi u šetnji okićen cvetjem. Momci su pravili bukete za devojke, a svaki cvet imao je svoje značenje.
Takođe se stavljaju vrbove grančice za napredak i dren za zdravlje, dok devojke stavljaju ljubičice.
U srpskoj istoriji, Cveti su donosili radost, ali i ozbiljnost. Danas veoma mali broj porodica slavi krsnu slavu. Ponegde se slavi kao zavetina. Veruje se da je Cveti povoljan dan za započinjanje novih poduhvata i donošenje važnih odluka.
Ljudi ukrašavaju dom cvećem, kapije i vrata, drže ga u vazi i poklanjaju dragim osobama. Na ovaj praznik, važno je posvetiti vreme sebi i dobro razmisliti o budućim koracima, jer je rad na sebi najisplativiji posao.
Takođe, drugi put od početka Velikog posta, na Cveti je dozvoljeno jesti ribu. Vernici ulaze u poslednju sedmicu posta, nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja Hristovog. Od Cveti do Duhova, cveće se ne bere.
Dodaj komentar