Preminuo Andrija Bajić: Supruga se oprostila kroz suze

Umro Andrija Bajić – iza njega ostali milioni

Supruga Andrije Bajića kroz suze i jecaje potvrdila najgore vesti: „Živote moj…“

Andrija Bajić, doajen narodne muzike i član legendarnog dueta „Braća Bajić“, preminuo je danas na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu usled teške bolesti u devetoj deceniji života.

Pevač je pre nekoliko nedelja doživeo moždani udar, nakon čega je uspeo delimično da se oporavi, ali mu se stanje naknadno pogoršalo. Poslednje dane proveo je u bolnici, gde su se lekari borili za njegov život.

Njegova supruga, Mala Cana, potvrdila je tužne vesti kroz suze i jecaje:

„Rekli su mi da dođem sutra… Živote moj… Ubijte me…“ — jecala je neutešna Cana.

Poslednji dani i borba za život

Supruga pokojnog pevača nedavno je javno govorila o ozbiljnim zdravstvenim problemima sa kojima se Andrija suočavao u poslednje vreme.

„Andrija je loše, bio je životno ugrožen i lekari su se borili za njega. Pružena mu je sva moguća medicinska nega koja postoji u Srbiji. Njemu je bilo jako teško, ali ja sam mu stalno pričala da se bori. Pokretima glave mi je pokazivao da želi da se bori za nas i da ne odustaje“, ispričala je Cana, dodavši da su komplikacije počele nakon urinarne infekcije izazvane kateterom, zbog čega je sa povišenim CRP-om primljen u bolnicu.

Biografija: Kako su Braća Bajić ispisali istoriju muzike

Andrija Bajić ostaće upamćen kao jedan od najvećih simbola tradicionalne narodne muzike na prostorima bivše Jugoslavije. Zajedno sa bratom Tomislavom Bajićem činio je kultni duet „Braća Bajić“, koji je tokom višedecenijske karijere u 20. veku prodao milionske tiraže albuma.

Braća Tomislav i Andrija rođeni su i odrasli u selu Jabučje kod Lajkovca, u siromašnoj porodici. Otac im je bio Lazar Bajić, a majka im je bila Mileva Jevtić iz Stublenice kod Uba. Deda po ocu zvao se takođe Andrija Bajić i po njemu pevač nosi ime, dok se deda po majci zvao Milorad.

Muziku su zavoleli još kao deca svirajući frulu, na kojoj su savladali prve narodne melose. Tokom vremena postali su kompletni autori – kompozitori, tekstopisci, instrumentalisti i vrhunski vokalni solisti.

Tvorci su velikog broja kola i pesama napisanih u duhu izvornog srpskog melosa. Zanimljivo je da se za mnoga njihova dela i danas veruje da su izvorna narodna, jer su se potpuno stopila sa tradicijom. Neka od najpoznatijih su hit „Nad izvorom vrba se nadnela“, koji je proslavio Silvanu Armenulić, kao i čuveno „Kolubarski vez“, koje važi za jedno od naših najpopularnijih narodnih kola.

Tokom 50 godina plodonosnog rada, Braća Bajić su izdali 43 singl ploče i 28 long-play albuma. Bili su prvi dobitnici prestižne Jugotonove nagrade „Zlatna ptica“, koja im je dodeljena za neverovatnih milion prodatih primeraka samo jednog singla.

Za arhivu Radio Beograda snimili su 120 trajnih snimaka, dok je Tomislav tokom karijere sakupio preko 2.000 narodnih reči i izraza koje je ustupio Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), ostavljajući neizbrisiv trag u našoj kulturnoj baštini.