radiobalkanfox
„Kosjer te je stari osnovao,
kad je stigo čak iz Crne Gore,
po njemu ti narod ime dao
i gradio svoje tople dvore.
Rasti, cvetaj varoši malena,
da te vidim sa vrha Povlena,
ime tvoje do zvezda ću dići,
rodni kraju, moji Kosjerići.
Povlen, Maljen i Jelova Gora,
i okolna brda što se zlate,
gaje momke tvrđe od mramora
i devojke crne, umiljate.
Bistri Skrapež kroz tebe žubori,
svakom zorom zablista od rose,
mladalačka pesma svud se ori
u gradiću ispod Crnokose.“
(Miljko Vitezović – Sebastijan Jovanović)
Ovo je jedna od stotinak pesama koje je „Kosjerićki sinko Vitezović Miljko“ snimio sa trubačima, zavičajna himna svih Kosjeraca ovog sveta.
– Ja sam pevač i službi svog naroda. Osećao sam potrebu da se odužim svojim precima i zemljacima, tom našem davnom pretku Antoniju Kosjeru, da opevam narod iz koga sam potekao, da i posle mene ostane pesma koja će da obuzme milinom svakog Kosjerca ovog sveta – pričao je Miljko Vitezović u Muzičkoj apoteci.
– Obišao sam sve meridijane ovog sveta, ali znam ko sam, čiji sam i odakle sam. Gene sam povukao na babu Jagodu, a moj otac je žarko želeo da sviram trubu. Izveo je iz štale vola i otišao da ga zameni za trubu.
Iako je odrastao u familiji mudraca i trubača (Milovan Vitezović je bio jedan od najumnijih Srba, a Radojko Vitezović je višestruki šampion Guče), Miljko se nije latio trube nego harmonike.
– Svirao sam harmoniku, učio sam kod Mije i Ace Krnjevca, imao sam svoj orkestar, putovao po svetu, skućio se, podizao porodicu. Jednostavno, diskografija mi je bila u nekom drugom i trećem planu.
I pored dvadesetek snimljenih albuma i jednog singla, Miljko Vitezović (1951 – 2024) je živeo daleko od očiju javnosti. Kao da je na vreme shvatio koliko je užareno zvezdano nebo estrade.
– Porodičan sam čovek i nemam problema sa tim zvezdanim mukama. Što se diskografsko-estradne karijere tiče, važno mi je da trajem, tu negde u sredini. Reče mi jednom moj deda: „Sine, sve što je u sredini to je i najslađe. I kod lubenice je najslađe srce, a koru jedu i svinje.“
Miljkova izvornost je iskonska, kod Miljka svaka novokomponovana pesma liči na izvornu. Miljko je apsolutni rekorder po broju snimljenih pesama sa trubačima: „U livadi pod jasenom“, „Tri livade nigde lada nema“, „Višnjičica rod rodila“, „Šta to radiš Maro“, „Gde ćeš biti lepa Kejo“, „Tan, tan, Tankosava“, „Kreće se lađa francuska“, „Noć, tamna noć“, „Tekla voda Tekelija“, „Pšeničice, sitno seme“, „Sa Ovačara i Kablara“, „Koja gora Ivo“, „Beogradski mali pijac“, „Tamo daleko“, „Pogledaj de mala moja“, „Čaj goro lane moje“, „Oj, moja ružo rumena“, „Oj, livado rosna travo“, „Nema raja bez rodnoga kraja“, „Znaš li draga onu šljivu ranku“, „Sinoć kad sam pošo u lov na jelene“, „Devojka je pošla“, „U ovoj se kući kaže“, „Kosi Rade livade“, „Moji Kosjerići“, „Kosjerićka lepotica“, „Pijem vino i rakiju vruću“, „Navikla si da ti dođem“, „Ej, da mi je rujnom zorom“, „Kakav je moj otac bio“, „Lovačka pesma“, „Vetar duva, borovi se viju“, „Od Visoke pa sve do Rudara“, „Svega mi je kuća puna“, „Oj, Kosovo, dušo srpska“, „Oj, na ove duge noći“, „Ivanjica zavičaj“, „Gorane, moj Gorane“, „Jele, Jele“…
– Truba je moj teren, osetio je to i legendarni aranžer Dragan Knežević. Podržao je i mene, podržao je i trubače Svetozara Lazovića Gonga i Miće Petrovića sa kojima sam snimio nekoliko trubačkih albuma.
– Zamislite tu buku, treba dovesti petnaestak trubača pod konac, i pored svega toga treba otpevati tačno. Dragan Knežević me upita jednom na snimanju: „Čuješ li sebe?“
Miljkova čestitost i izvornost ne uklapaju se u estradnu zavist i sujetu. Mnogi muzički unikati bili bi zaboravljeni od strane estradnog udruženja da ne beše Miljkovog sećanja i glasa u Komisiji SEMUS-a za dodelu statusa i priznanja.
– Učio sam od najvećih majstora: Mije Krnjevca, Tomice Miljića, Dragana Kneževića, Svetozara Lazovića Gonga, Miće Petrovića, Zlaje Stevanovića, Dobrice Vasića… Sve što znam naučio sam slušanjem i ćutanjem. Imam svoje mišljenje, a ne ulazim u sukob mišljenja, niti idem po tuđe mišljenje.
– Imam dva idola koji nemaju veze sa muzikom – Miloša Obrenovića i Nikolu Teslu. Bez njih dvojice ne bi bilo ni Srbije ni sveta koji ovako sija. Te ljude u tom vremenu nisu shavtili, a danas ih slavimo.
Miljko Vitezović je preminuo 4. maja 2024. Sahrana je u četvrtak 9. maja u 12 sati na groblju Lešće u Beogradu.
(Telegraf.rs)
Dodaj komentar