radiobalkanfox
Dušan Panajotović |
- Slađana Tesla, poznata manekenka, preminula je u 53. godini, a vest o njenoj smrti potresla je modnu scenu i javnost.
- Ona je obilježila početke domaće modne scene i više od 30 godina sarađivala sa vodećim kreatorima, kao model, koreograf i buker.
Tragična vest o smrti nekadašnje proslavljene manekenke Slađane Tesle potresla je domaću javnost i modnu scenu. Slađana je preminula u 53. godini, a njeno telo pronađeno je u stanu nakon što je komšije nisu videle nekoliko dana. O tome kakva je ličnost bila, za emisiju “Scena” na Blic televiziji govorili njeni bliski prijatelji i dugogodišnji saradnici.
Slađana Tesla bila je jedno od najprepoznatljivijih lica domaće modne industrije krajem prošlog i početkom ovog veka. Tokom bogate i višegodišnje karijere radila je za vodeće domaće i inostrane kreatore, ostavši upamćena kao otvarajuće lice na mnogim prestižnim revijama. Vest o njenom iznenadnom odlasku zatekla je njene kolege u stanju potpunog šoka.
Počeci i oblikovanje domaće modne scene
Nenad Radujević, osnivač Modnog studija Klik, prisetio se samih početaka i slučajnog susreta koji je zauvek promenio njen životni put:
“Slađana Tesla je zapravo obeležila čitav jedan početak Modnog studija Klik i uopšte stvaranje jedne nove modne scene kod nas. Tako da je ta vest zaista tužna za sve nas koji smo je poznavali i toliko dugo radili sa njom. Od ’91. godine, kada smo počeli saradnju sa njom, zapravo je i ta priča da sam je sretao u tramvaju i da sam prepoznao tu njenu lepotu. Prišao joj onako, ja u to vreme vrlo mlad i entuzijastičan, i pitao sam je da li bi volela da radi kao manekenka sa nama. Ona je tako malo razmislila, posle par dana pojavila se na našoj probi i ostala eto više od 30 godina. Tako da mi je to uvek jedna od lepih priča, dokazujući uspeh našeg posla, upravo da smo umeli da prepoznamo neki talenat i upravo to trajanje i naša saradnja i tokom njene manekenske karijere. Ali nakon toga radila je sa nama i kao koreograf i kao buker, i na Fashion Week-u je bila poznata upravo po radu na brojnim revijama. Tako da, sve u svemu, stvarno jedan veliki gubitak za nas i preran odlazak tako jedne sjajne devojke”.
Osvrćući se na ono po čemu se Slađana izdvajala, Radujević je istakao njenu neobičnu lepotu i karakterističan pokret na pisti:
“Pre svega, Slađana se izdvajala, imala je stvarno tu vrlo neobičnu lepotu. Uostalom, i sve te Klikove manekenke iz te prve generacije su bile posebne, svaka je bila na svoj neki način i mi smo to posebno cenili, ali te njene oči su stvarno osvajale kad gledate njene fotografije. Zaista, to je nešto fantastično. Ali ono po čemu je ja jako dobro pamtim, to je njen taj graciozan hod po pisti. Neverovatno s kojom lakoćom je ona iznosila različite modele, ali ne samo to, nego kako je umela da prati ritam i kako se uz muziku koja je pratila njen hod fantastično kretala. Mislim da je po tome postala jedna od najomiljenijih manekenki iz te generacije. Dugo je radila, čak i kad je prešla 40, ljudi su voleli da je imaju na pisti i da ona upravo pronosi njihove modele zbog tog vrlo gracioznog hoda, tako da to neću nikad zaboraviti”.
Dotakao se i njenog porekla, kao i specifične snage koju je nosila kroz život:
“To prezime njoj je, s jedne strane, činilo da bude jako ponosna i uvek je pričala o tome, s druge strane to je malo bio i neki teret jer je morala da objašnjava sad koja je to veza i kako to sad sve funkcioniše. Ali snaga nekog njenog duha zapravo je proizlazila, čini mi se, iz te činjenice, i ta neka gordost koju je imala i u svom nekom stavu i koji se video i u poslu je takođe bila vrlo važna”.
Životne borbe i teški trenuci
Gostujući u emisiji, Nenad Radujević se osvrnuo i na poslednje godine Slađaninog života, koje su bile obeležene teškom bolešću i ličnim gubicima:
“Slađana je dosta dugo radila u Modnom studiju Klik i kao buker i bili smo vrlo bliski. Nažalost, imala je tu tešku bolest koja je sprečila da nastavi karijeru i u tom smislu se i povukla. Bili smo u kontaktu, ja sam se i čuo s njom relativno skoro, pre par nedelja. Pokušavao sam da joj pomognem. Teško je živela posle smrti roditelja i te njene teške bolesti, zaista joj nije bilo lako i proživljavala je neke teške dane. Mi smo pokušavali da joj pomognemo koliko god smo mogli, ali to je neka priča koju je teško ispričati i žao mi je što se sve tako završilo”.
Govoreći o privatnim detaljima i zdravstvenim izazovima, naglasio je:
“To je sve posledica svih tih nekih i malo teških životnih i porodičnih prilika, ali mislim da je to bolje da ostane u nekim intimnim krugovima, da ne ide u javnost. Imala je težak život, ali s druge strane imala je zaista jednu uspešnu i sjajnu karijeru i mi se sećamo i te kako to cenimo i sigurno će ostati zapamćena. Drago mi je da sam uspeo danas, tražeći neke fotografije u svojoj arhivi, da nađem toliko toga što je vezano za njen lepši deo stvarnosti, jer ipak treba da je pamtimo u najboljem svetlu”.
“Anđeli teško mogu da izdrže ova vremena”
Vesna Jugović je takođe podelila veliku tugu povodom njenog odlaska, podsećajući na višegodišnju saradnju na projektu Srpski dan mode u Parizu:
„To je jedna velika tuga. Sarađivala sam sa Slađanom Teslom godinama. Mi svake godine u Parizu radimo Srpski dan mode. I ove godine će biti 10 godina koliko smo radili taj fantastičan projekat gde je u stvari Slađana učestvovala sigurno pet godina. Tema je u stvari bila da kroz kulturu, kroz našu tradiciju, kroz velike ličnosti promovišemo modu i kroz modu te ličnosti.”
Osvrćući se na Slađaninu dušu i unutrašnje borbe sa kojima se nosila, Vesna je poručila:
„Ja sam zapanjena i tužna. Slađana Tesla je u stvari pričala o anđelima. Ona jeste bila svojevrstan anđeo, a anđeli teško mogu da izdrže ova vremena, ova đavolja vremena u kojima svi živimo. Malo je njih koji uspeju da pobede, da izdrže, da se razvijaju, a mnogo je više onih koji potonu, koji izgube veru, koji se ne snalaze i nažalost mislim da je ona bila među tima drugima.”
Podelila je i detalje o njihovom privatnom kontaktu i Slađaninom doživljaju estetike:
„Imala sam. Poslednji kontakt sam imala pre dve godine. Ona nije bila dobro psihički. Pomagala sam koliko sam mogla. Život je tako brz i u suštini ljude koje najviše volimo ne stignemo ni da pitamo kako su, ni da sa njima iskomuniciramo na pravi način. I mislim da je ona baš bila taj naš slučaj komunikacije gde u toj nekoj brzini, pogotovo u oblasti mode gde se stalno nešto brzo menja, stalno je to neka akcija koja na kraju krajeva je samo formalna. Mislim moda se kupuje, a stil se stvara i ona je umela da nauči devojke i sve nas stilu. Ona je znala šta je stil. Stil je najvrednija stvar. Moda, da se kažem, kupuje, jeftinija je. Ona je znači umela da bude i dobar koreograf i sjajan model i zaista je umela i da se na tim našim manifestacijama ispolji, da se snimi, i mislim da ima puno fotografija njenih na primer u tom fantastičnom vrtu naše rezidencije u Parizu i na drugim mestima gde smo radili Srpski dan mode gde je ona bila koreograf.”
Nastavljajući o izazovima sa kojima se preminula manekenka suočavala, dodala je:
„Nisam tačno bila upućena u te njene traume, ali mogli bi sada da razmišljamo svi zajedno o svima nama. Malo je ljudi uspelo da prevaziđe ova đavolja vremena i da uspe nekako da se snađe i da ostane ekonomski rentabilan, ekonomski podržan sam sebe, a s druge strane i da fura, da ostvaruje neku svoju misiju lepote, misiju anđeoske pojave kao što je ona zaista bila. Tako da mnogi posustanu, ova vremena jednostavno ne mogu da izdrže anđeli, to zaista mislim, i to je ona bila, to je bila Tesla.”
„Ja ne znam, nisam upućena. Ono što sam videla, videla sam da je počela da posustaje mentalno. Mislim to je zaista teško stanje.”
Razgovori o traganju za duhovnim mirom
Govoreći o njenom zdravstvenom stanju i traženju unutrašnjeg spasa, Jugovićeva je otkrila da se razmatrala i opcija odlaska u manastir:
„Nisam sigurna da je imala moždani udar. Možda je imala. Prosto kažem pre dve godine smo komunicirali, bilo je sasvim okej. Sa mojim saradnicima je razgovarala o odlasku u manastir.”
„Bila je neka priča o tome. I mislim da bi zaista posle svega ovoga kad zamislimo o njenoj tragičnoj sudbini, da ti ljudi koji nemaju izlaz, mnogi od nas nemaju izlaz u nekom trenutku života. To je prosto realno u vremenu u kome živimo. Ali ideja je da ljudi odu u manastir, da se tamo malo rekuperiraju, da se malo obnove, da se malo osnaže, da se dovedu do nekih novih nivoa postojanja, da prežive. Nije loša ideja.”
Na kraju, Vesna je dirljivim rečima sažela sećanje na svoju koleginicu:
„Slađanu Teslu ću pamtiti po njenom predivnom osmehu, njenoj divnoj energiji, nežnoj energiji, njenoj profesionalnosti kad je reč o modnom hodu, o koreografiji, o stilu, njenom dobrom biću i nežnosti koju je svima nama emitovala.”
Neizbrisiv trag i modna vizija
U svom ateljeu, poznati modni kreator Igor Todorović podelio je emotivne uspomene na dugogodišnje prijateljstvo i rad sa Slađanom. Istakao je da je vest o njenom odlasku dobio putem telefonskog poziva i da ga je zatekla u potpunom šoku:
“Najteže mi je palo to što je u svakom od nas koji smo kreativci i koji nešto stvaramo najvažnije imati saputnika. A ja mogu da kažem da sam danas izgubio jednog saputnika”, rekao je Todorović, naglasivši da je bila privilegija stvarati sa njom.
“Danas slavimo i veličamo tu vatru koju je ostavila u smislu profesionalizma i shvatanja šta je bila misija svake revije” poručio je kreator.
Prisećajući se zajedničkih priprema i sati provedenih u radu, Todorović je posebno izdvojio njenu doslednost i sposobnost da nepogrešivo razume ideju dizajnera:
“Ta njena doslednost bila je nekada i naporna za nas koji učestvujemo sa njom jer je želela da sve bude najbolje moguće, a sa druge strane je vrlo lako shvatala koncepte dizajnera koji su vrlo lični”, objašnjava on.
Istakao je da je Slađana svoj izgled vešto koristila kao oružje na pisti, prilagođavajući svoj karakter svakoj ulozi — bilo da je trebalo da izgleda fragilno, romantično ili na bilo koji drugi način. Iako se u poslednje vreme povukla i njihov kontakt postao ređi, bliskost je ostala nepromenjena.
“Postoji ona rečenica da mnoge fotografije postanu crno-bele, a onda instantno postanu kolorne kad čujete tog nekog čoveka. Slađana je bila jedna od tih osoba. Iako je ta fotografija metaforično postajala crno-bela, svaki put kad smo se čuli vraćali smo se u te boje nekog odnosa, razgovora i svega onoga što smo stvarali”, zaključio je Igor Todorović.
Dodaj komentar