Progovorile komšije Goce Božinovske

Moj tata je u našoj furuni pekao prasiće komšijama. Tetka Radmila je umela bukvalno da doleti preko livade govoreći da joj dolazi Goca s porodicom i kolegama i da mora hitno da se peče prase. Dočekivala ih je ona sve po propisu, ali se znalo da mora da bude prase, tako smo odmah svi znali da dolazi Goca – priča Lidija Jevremović, komšinica Božinovskih iz Mrsaća kod Kraljeva.

Ponosni na meštanku

Komšinicu upoznajemo u potrazi za kućom u kojoj je odrasla i iz koje je u svet put uspeha krenula Goca Božinovska. Tamo, nakon smrti roditelja, živi Gocina sestra Jelica. Od komšija saznajemo da je Jelica trenutno u Beogradu.

Kako čujemo, mnogo novinara ovih dana obilazi kuću želeći da čuju pojedinosti o odrastanju Gocine ćerke iz prvog braka s Radetom Vučkovićem, koju je podigla baka Radmila.

Meštani tvrde da tu nema mnogo šta da se priča – ostavila dete na sigurnom kod majke dok je gradila život i karijeru, a Radmila se kao lavica borila za svoje ćerke, i onda i za unuku.

Lidija je odrasla družeći se s Gocom, koja je, kako kaže, odmalena volela da peva, i njenom sestrom Jelicom, koja je pak bila veliki šaljivdžija, ali posebno nežna osećanja gaji prema Jeleni jer, po Lidijinim rečima – ima zlatno srce.

– Muž mi je vojno lice i ratovi 90-ih zatekli su nas u Hrvatskoj, pa smo se silom prilika vratili u kuću mojih roditelja. Moj sin je bio tada treći razred osnovne, a Jelena mu je pomogla da se snađe i prilagodi. Umeli su tako da se okupe i satima sede i druže se u školskom dvorištu – priseća se Lidija i napominje da uživa da je vidi i čuje na televizij, da joj je posebno simpatičan hit „Mišu moj“ i zaključuje:

– Volim je kao moje dete i zato joj želim mnogo sreće i uspeha.

Još jedna drugarica Božinovskih iz detinjstva, Anđa Vesković, kaže da su se divno družile od malih nogu deleći sve sto su imali i pomažući jedni drugima.

Gocin otac je bio pružni radnik, ona se rodila u vozu, a mi smo odrasli tu oko pruge i železničke stanice. Posle su nas nasledila deca. Gocini su imali neke male motore, pa se vozikaju okolo. Svrate na bunar da piju vode, ja im dam malo voća, šta se zatekne i ima u dvorištu. Dobra su to deca – objašnjava.

U razgovoru nam se pridružuje još jedna meštanka, ne želi da da zvaničnu izjavu, ali se uključuje u priču o deci i kaže da je Jelena, koju je podigla baka, bila drugačija, odnosno da se videlo da više voli grad od sela i da nekako ne pripada ovde.

Lepo se družile

Tragom komšijskih i prijateljskih razgovora stižemo i do Lole. Ne prođe dan da s Jelicom ne porazgovara uz kaficu kad je u Mrsaću, a sa sestrama se druži godinama unazad. Držala je i kafanu u kojoj su redovni i dragi gosti bili i Goca i njen pokojni suprug Zoran Šijan.

Divne su obe, za druženje, za razgovor, zabavu. Skoro mi je bila Goca. Lepo smo se družile, samo su se vremena promenila. Sada je dolazila sa unukom, pa smo se zabavile oko deteta. I Jelenu sam skoro videla. Lepo izgleda Jeca, liči na majku, lepo i peva – rekla nam je Ljiljana Todorović.

Kurir.rs/Vesna Đorđević

Bonus video:

Kurir