radiobalkanfox
Dafina Dostanić |
- Glumica izbegava život pod stresom i medijsku pažnju, retko gleda svoje stare filmove i ne koristi društvene mreže, birajući mali, blizak krug prijatelja.
- Porodica joj je najveća vrednost – nakon odlaska u Ameriku, posvetila se deci i sada je ponosna baka, ne žali za propuštenim ulogama jer su joj prioriteti uvek bili jasni.
Gala Videnović je decenijama bila jedno od najprepoznatljivijih lica domaće kinematografije, a njene uloge obeležile su generacije i ostale duboko urezane u pamćenje publike. Iako se godinama gotovo potpuno povukla iz javnosti i posvetila porodičnom životu, njen povratak pred kamere dočekan je sa ogromnim interesovanjem.
Na jubilarnom 50. Filmskom festivalu scenarija u Vrnjačkoj Banji, Gali je uručeno prestižno priznanje „Zlatnik cara Konstantina“. Nagrada ju je zatekla potpuno nepripremljenu, što se videlo i po njenoj spontanoj reakciji.
“Ova nagrada me je potpuno iznenadila. To se videlo i po mojoj reakciji”, iskrena je glumica.
Opisujući trenutak zbunjenosti na bini, Gala se sa osmehom priseća kako je u prvi mah pomislila da je došlo do nesporazuma:
“Ja sam sedela jer mi se učinilo onako neobično da je neko rekao moje ime i prezime. U mojoj prvoj reakciji sam se okrenula prijateljima i rekla: „Je l’ stvarno ovo ili…?“ I eto. Na kraju, kad sam shvatila šta se sve desilo, da se ja nisam obratila nikome, ni publici… Nisam čak ni ostala na bini sa ostalim dobitnicima, nego sam bukvalno uzela nagradu, slikala se i sišla sa bine. Bila sam potpuno zatečena, ali sam veoma zahvalna i počastvovana“.
Povratak pred kamere i uloge majki po “ličnoj karti”
Publika na festivalu ima priliku da je gleda u čak dva nova ostvarenja – „Povratak Žikine dinastije“ i „I u dobru i u zlu“, gde tumači uloge majki. Na duhovitu opasku da li je došlo vreme za takve uloge, Gala kroz smeh odgovara:
“Mislim, po ličnoj karti da”.
Iako je ispred kamera još od svoje četvrte godine, kada se u tom svetu našla sasvim slučajno, ona i danas pleni mladolikim izgledom. Kako ističe, to je rezultat svesne odluke da se skloni od stresa koji nosi javni život:
“Verovatno je zaslužna i genetika, i joga, i zdrav život. Vrlo se trudim da živim, aparte od ovog našeg ludog posla. Vrlo je stresan i zato se i ne pojavljujem nigde i ne dajem intervjue”.
Sećanje na “Bal na vodi” i odnos prema sopstvenim ulogama
Uloga Mirjane Živković (Ester) u kultnom filmu „Bal na vodi“ zauvek je promenila njen život i ostala njena najdraža uloga. Sa distance od nekoliko decenija, Gala na sebe iz tog perioda gleda sa posebnom zrelošću:
“Ja uvek kažem, volim da zadržim to dete u sebi. Uvek je to potrebno zadržati, ali razvijaš se dalje na neki drugi način. To je misaona forma koja više ne postoji. Ja sa 14, 15 i ja sa 57.godina”.
Zanimljivo je da glumica izuzetno retko gleda svoje stare filmove i ne uključuje televizor često.
“Jako retko pogledam. Uključim taj aparat koji se zove televizor, ali ponekad… Dešavalo mi se da me ljudi pozovu kao: “Ide film „Jagode u grlu“ ili „Bal na vodi“ ili “Vila orhideja” ili serija “5“ ili “Metla bez drške”…” Tad se desi da ja, ako sam trenutno u toj poziciji da upalim TV, pogledam nešto od toga. Ali u principu ne gledam svoje filmove”.
Kada ipak baci pogled na ekran, ona sebe ne doživljava onako kako bi publika očekivala: “Ne gledam kao sebe, nego kažem: „A, vidiš ovu.“ Gledam kao bilo koga drugog, kao što gledam vas, kao neki lik. To nisam ja. Ja sam samo pozajmila moje fizičko telo nekoj Vesni, Dragani, Leposavi, Sofiji”.
Životni preokret: Odlazak u Ameriku i uloga porodice
Na vrhuncu popularnosti krajem osamdesetih godina, Gala je donela odluku da ode u Kaliforniju. To za nju nije bio pokušaj osvajanja Holivuda, već odlazak na mesto koje joj je blisko još od detinjstva, kada je tamo boravila sa roditeljima.
“I onda, krajem osamdesetih, sam rešila da samo promenim adresu. Prosto sam otišla u drugu kuću. Postojali su ozbiljni planovi. Mislim, sve je to krenulo da se razvija u vrlo ozbiljnu priču. A onda se desio jedan preokret, privatno, a to je da sam postala majka i to mi je bilo najbitnije”.
Karijera je u tom trenutku prirodno uveliko ustupila mesto porodici, koja je ostala njena najveća svetinja:
“Meni je porodica hram. Na prvom mestu su mi Vlada i deca. Oni su sad odrasli ljudi, imaju svoje porodice i svoju decu”.
Danas je Gala ponosna nana dvema unukama, Vidi i Milici. Ni zbog jedne odbijene uloge se ne kaje, jer su joj prioriteti uvek bili kristalno jasni.
Život bez virtuelnog sveta
Gala svesno bira život bez društvenih mreža i nema otvoren profil ni na jednoj platformi. Poučena ranijim iskustvima sa lažnim profilima, shvatila je koliko to opterećuje svakodnevicu:
“Nekad sam se nervirala pošto sam gledala neke moje lažne profile na Fejsbuku. Ja sam imala nekad profile. I vrlo je opterećujuće. Zato se ja ne eksponiram. Ako pristanete na to da imate Instagram ili bilo koju društvenu mrežu, to je sasvim normalno”.
Svoj mir pronalazi u malom krugu bliskih ljudi: “Prosto ja imam užasno mali svet. Imam jako mali krug ljudi, ali pravih prijatelja. Volim da upoznajem ljude, ali lično, ne virtuelno”.
Profesionalna i porodična saradnja
U filmu „I u dobru i u zlu“, Gala je blisko sarađivala sa svojim suprugom Vladimirom Aleksićem, koji potpisuje režiju ovog ostvarenja. Na setu su funkcionisali isključivo profesionalno:
“On je reditelj, ja sam glumica”.
Pitanje o tome ko donosi konačne odluke Gala rešava jednostavno – svemu prethodi razgovor i uzajamno poštovanje:
“Mislim, nema tu poslednje. Stvar je zapravo u dogovoru. Isključivo u dogovoru. Vladimir olakša glumcu put. Kolege vole da rade sa Vladom”.
Od starih kolega iz osamdesetih godina, Gala sa setom primećuje da je većina preminula, ali ističe da je i dalje u kontaktu sa svojim nekadašnjim komšijom Nikolom Kojom, sa kojim je ponovo sarađivala na novim projektima. Takođe, umetnički gen se prenosi i na mlađe generacije – njen sin Pavle studira dizajn zvuka.
Suština umetnosti nekad i sad
Poredeći vreme u kojem je ona gradila svoje glumačke temelje sa današnjicom, Gala primećuje promenu fokusa koja joj ne prija:
“Mislim da je danas nekako sve spojeno s tim: „Kako izgledaš?“ Mi smo se bavili suštinom, čoveče. Kao: „Aha, hajde, da radimo dobar projekat, hajde, da radimo film sad. Radimo lepe stvari, bavimo se umetnošću”
Dodaj komentar