radiobalkanfox
Jelena Medić |
- Devet meseci nakon tragične saobraćajne nesreće, Darko Jevtić prvi put javno govori o gubitku supruge Tatjane Ječmenice.
- Jevtić izražava dubok ponos na zajednički život i ističe koliko mu je značilo što Tatjana nosila njegovo prezime.
Prošlo je devet meseci od teške saobraćajne nesreće koja je zauvek promenila život Darka Jevtića i oduzela mu životnu saputnicu. Nakon dugog perioda tišine, u kom se nosio sa najtežim udarcem, Jevtić je odlučio da prvi put javno progovori. Njegova ispovest donosi duboko ličan osvrt na zajedničku prošlost, ali i surovu realnost svakodnevice u kojoj pokušava da pronađe uporište nakon nenadoknadivog gubitka.
Šira javnost Tatjanu Ječmenicu prvenstveno pamti po njenim uspesima na teniskim terenima i kasnijem predanom radu na mestu selektorke Fed kup reprezentacije Srbije. Ipak, za njenog supruga, pored sportske veličine koju je izgradila, od izuzetnog je značaja da se ne zaboravi ni njena porodična strana, kao i prezime koje su zajedno delili. Govoreći o njenom životnom putu, Darko naglašava koliko je ponosan na to što je bila deo njegovog života i nosila njegovo prezime, objašnjavajući da je sve u vezi sa njom imalo poseban pečat:
“Kako je počeo njen život, kako je trajao, kako se završio, to je bilo u stilu Tatjane Ječmenice. I sa velikim mojim ponosom.”
Teret krivice i gubitak životnog smisla
Odlazak nekadašnje teniserke ostavio je ogromnu prazninu u srcima svih koji su je poznavali, ali je najdublji trag ostao na njenom suprugu. U otvorenom razgovoru, Jevtić nije skrivao koliko ga muči osećaj nemoći zbog same nesreće, priznajući da nosi težak unutrašnji teret jer nije bio u prilici da spreči tragediju:
“Ja je u tom trenutku nisam zaštitio i to nikada sebi neću oprostiti.”
Trenutak kada se suočio sa gubitkom u potpunosti je preokrenuo njegov sistem vrednosti. Ono što je nekada predstavljalo prioritet, obavezu ili cilj, preko noći je izgubilo svaku težinu. Opisujući to stanje potpune praznine, Darko objašnjava kako se sve oko njega srušilo:
“Sad ne mogu da vam objasnim, ali postane nekako sve bezvredno u tom trenutku. Sve postane bezvredno. Sve u životu postane bezvredno.”
Život u petoj brzini i vera u oporavak
Tatjanu su oduvek krasili neverovatan temperament, nepresušna energija i dinamika kojom je pristupala svemu što radi. Darko se sa setom prisetio njenog karaktera, povlačeći paralelu sa sportom i prenoseći razgovor sa njenom majkom Verom, koji najbolje oslikava Tatjaninu prirodu:
“I ona definitivno nije bila maratonac, jer njen život je bio ultrabrz. Njena majka Vera, koja je isto bila dobar, ali rekreativni sportista, jednom prilikom mi je rekla: ‘Da li možeš da zamisliš, Darko, da je ona mogla drugačije da ode?'”
Upravo zbog te njene snage i borbenosti, tokom teškog perioda borbe za njen život nakon udesa, Darko nijednog sekunda nije dozvolio sebi da posumnja u srećan kraj. Nada ga nije napuštala sve do samog kraja:
“Tih 24 dana, nikad, ali nikad nisam pomislio na ovaj ishod.”
Suočavanje sa bolom bez iluzija o vremenu
Danas, devet meseci kasnije, Darko Jevtić uči kako da korača dalje sa bolom koji ne jenjava. U tom procesu prihvatanja nove stvarnosti, posebno su mu se urezale reči bliskog prijatelja, proslavljenog košarkaša Predraga Saše Danilovića, koje su mu bez ulepšavanja objasnile šta ga zapravo čeka u godinama koje dolaze:
“Moj prijatelj Sale Danilović mi je rekao jednu situaciju i u pravu je sto posto. Kaže: Dare, to što ti pričaju da vreme leči sve, to ne postoji. Ili se navikneš da živiš sa tim ili ne, i to je to. Ali da vreme nešto leči, to sigurno ne postoji”, zaključio je Darko za “Sportal”.
Dodaj komentar