Prvi znak demencije

Stojite na kasi, prodavačica čeka, a vi gledate u kovanice i ne možete da sastavite iznos. Upravo ta zbrka sa sitninom spada u rani znaci demencije koje porodica primeti tek kad se ponovi nekoliko puta. Poteškoće sa brojanjem novca u prodavnici nisu trema. Pojavljuju se kada bolest počne da oštećuje delove mozga zadužene za logiku i koncentraciju.

Zašto se prvi simptom pokaže baš nad novčanikom

Rukovanje novcem traži pažnju, brzo računanje i red u glavi, sve odjednom. Mozak pogođen demencijom ne stiže da poveže te korake. Zato osoba zastane, pocrveni, ili pruži novčanicu prevelike vrednosti da izbegne brojanje. Ako se to dešava redovno, ne pripisujte to umoru.

Osam ranih simptoma demencije koje vredi pratiti

Pored zbrke sa novcem, postoji još nekoliko signala koji se javljaju u svakodnevici. Najčešći je gubitak kratkoročnog pamćenja, kada osoba zaboravi gde je ostavila ključeve ili šta je doručkovala tog jutra. Jednom se desi svakome. Kada postane pravilo, to je znak upozorenja i rani znaci demencije.

Menja se i raspoloženje. Osoba postane apatična, povučena ili naglo razdražljiva, a sama to ne primećuje. Tu promenu obično prvi uoče ukućani. Uz to ide i gubitak interesovanja za hobije u kojima je nekada uživala, jer misao da se time bavi prosto više ne postoji.

Dezorijentisanost i nedostatak fokusa lako pomešamo sa godinama. Razlika je u tome koliko remete dan. Ako čovek počne da donosi ishitrene odluke, recimo da odnese osnovne stvari u dobrotvornu radnju ili obuče letnju odeću po hladnoći, to izlazi iz njegovog karaktera.

Tu su i gubitak osećaja za pravac na poznatim rutama, zbunjenost pri sastavljanju rečenica i trenutak kada poznati zadaci postanu teški. Pravljenje šolje čaja ili zaključavanje vrata odjednom traže previše razmišljanja.

Koji je prvi znak demencije na koji treba reagovati?

Najčešći prvi znak demencije je ponavljani gubitak kratkoročnog pamćenja praćen zbrkom pri rukovanju novcem. Ako se javlja redovno i ometa svakodnevicu, zakažite pregled kod lekara bez odlaganja.

Da li se rizik može smanjiti?

Deo rizika nosimo u genima i to ne menjamo. Ostalo se gradi navikama tokom života. Kretanje, kućni poslovi i redovno druženje sa porodicom i prijateljima pomažu da se taj rizik spusti, pokazuju istraživanja. Jedna studija je čak povezala redovnu negu zuba koncem i četkicom sa manjom šansom za razvoj bolesti. O svemu što vas brine otvoreno razgovarajte sa lekarom, a više o prepoznavanju simptoma možete pročitati i na portalu Svetske zdravstvene organizacije o demenciji.

Najvažnije je ne čekati da se simptomi naslažu. Što ranije porodica reaguje, lakše je usporiti tok i organizovati pomoć. Koji od ovih signala ste primetili kod nekog bliskog, a u prvi mah ga pripisali umoru ili godinama?

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

(Espreso/Krstarica/DČ)