Rade Šerbedžija o odnosu sa 20 godina mlađom suprugom

Rade Šerbedžija je suprugu Lenu Udovički upoznao 1990. godine, a iako je od nje stariji 20 godina, to im od prvog dana nije predstavljalo prepreku.

Rade je rado spomene u svakom intervjuu, a sada je otkrio oko čega se najčešće svađaju.

– Jeste mi Lenka bila najveća podrška. Nas dvoje smo najbolja kombinacija, reditelj i glumac. Razumemo se mnogo. Imamo vrlo slične stavove i o umetnosti i o životu. Mnogo se svađamo oko najrazličitijih sitnica, kako mi zabranjuje neke stvari u životu da bih sačuvao zdravlje – rekao je i dodao:

– Mazi me i pazi me. Kada radimo zajedno, ljudi se sa strane smeju koliko se prepiremo oko sitnica. Na kraju, bitne stvari su iste, i ta svađa je konstruktivna i dobra.

Glumcu je brak sa Lenkom drugi i zajedno imaju tri ćerke, a glumac iz prvog braka ima ćerku Luciju i sina Danila, koji su takođe u svetu glume.

– Moj Danilo spada u vrstu ljudi kojeg svi vole. On je jedna dobra duša. Zna puno. Kada je želeo da studira film, bio je veoma mlad, rekao sam mu da studira bilo šta drugo. Siromašne su akademije bile tada, nije bilo dovoljno novca jer je film skupa umetnost. Završio je filozofiju i starogrčki, i onda mi je rekao: “Završio sam, sada bih da budem filmski režiser” – rekao je za televiziju „E“ i dodao:

– Poslao sam ga u Ameriku da studira u Ohaju kod Rajka Grlića. Mnogo zna, ali spada u ljude koji se ne hvale svojim znanjem. Nemamo mnogo razloga da se nadmudrujemo. Dobar sam đed i otac, jako mi je važna porodica u životu.

Šerbedžija je boravio na nekoliko lokacija širom sveta, a na početku mu je bilo teško što se svuda osećao kao stranac.

– Moja četvrta ili peta knjiga poezije su izabrane pesme i zovu se “Stranac”. Jednom kada okusite tu poziciju stranca u svetu, ma koliko ona za mnoge značila neko neugodno stanje, kada izgubiš dom… Patio sam zbog toga jedno vreme, a onda sam igrom slučaja postao uspešan stranac, pa sam živeo u Londonu, igrao sam sa najvećim glumcima na svetu, pa sam živeo u Los Anđelesu – rekao je i dodao:

– Odjednom ta pozicija stranca mi se sviđa, imaš neki odmak od vlastite zemlje i naroda, i dalje je to tvoj narod i najviše ga voliš. I dalje celu Jugoslaviju doživljavam kao moju domovinu. Baš me briga što neki govore da sam jugonostalgičan. Svako ima prava da brani zemlju koju je voleo. Ne kažem da je idealna bila. Volim da se vraćam u te krajeve, a najviše volim da idem tamo gde potpaljujem vatru za ručak moje familije.

(Telegraf.rs)