Rade Šerbedžija otvorio dušu: Ćerke se toga boje, otac mi je živeo 104 godine

Dejana Nikolić

Novinar redakcije Blic Zabava

Šerbedžija, na pragu 80. godine, još uvek je aktivan i snima serije.

Iako mu nedostaje Amerika, navikao se na život u Hrvatskoj.

Glumac Rade Šerbedžija dotakao se profesionalnih obaveza, ali i toga da je imao problem sa kukom, te emotivno pričao o Los Anđelesu, gde je živeo sa porodicom i koliko mu nedostaje taj grad. Stotinu puta na Brionima je odigrao Kralja Lira, a ove godine će ga, kažu, igrati zadnji put. Glumio je u filmovima s Tomom Kruzom i Andželinom Džoli, Kristijanom Bejlom. Glumio je i u “Hariju Poteru”, “Betmanu” i “X-ljudima”.

Naime, Rade Šerbedžija je jedan od najuspešnijih glumaca u Holivudu iako je na pragu 80. godine. Sada je pričao o poslednjem igranju predstave “Kralj Lir”.

– Pa spominjao sam. Zapravo, počela je priča o tome, kad je moja ćerka Nina, ispred svojih sestara, zahtevala od mene da prestanem da igram Kralja Lira. Ja sam joj rekao: “Nina, u redu, tvoja je odluka da prestaneš da igraš Kordeliju, jer ona je igrala Kordeliju jedno vreme. Mene je to jako iznenadilo, jer je igrala odlično Kordeliju, a zašto si prestala? Ona je rekla: “Zato što ne želim biti glumica”. Rekao sam: “Super,” jer ona je sa 16 godina to igrala, nije bila glumica profesionalna. I neće se ni baviti, mora sad završava doktorat iz antropologije u Engleskoj. A ja kažem: “To je moj život, ja nemam ništa drugo osim glume. A ona je rekla, zapravo se bojala, kao i moje ćerke, da ću se ja povrediti na tom Kralju Liru zbog toga što već imam godine. A onda sam imao probleme sa kukom, nekoliko zadnjih godina i teško mi je bilo da igram, iako sam super šepao, uverljivo – rekao je on, pa nastavio:

– Onda sam operisao kuk kod doktora Čengića i stavio mi je novi kuk koji odlično funkcioniše, ja sad mogu da trčim po toj tvrđavi, ali sam rekao da neću više igrati Kralja Lira, ne zato što sam obećao ćerkama jer one se boje, nego zato što mislim da je bilo dosta.

Šerbedžija u jednoj sceni baca sto od železa koji je težak oko 150 kilogram.

– Jeste, teško je, ali u tom trenutku, kad je glumac u ulozi, je l’, njemu ništa nije teško, pa dolazi do neke posebne energije koju možda nema u privatnom životu, ali u tom času ja to mogu učiniti. Onda obećam Lenki i ćerkama da te večeri sigurno neću baciti sto, i onda dođem blizu toga i kažem: “Ma, joj.” Bacim ga, ipak – kaže on.

Rade uskoro puni 80 godina, a i dalje svira, u Mančasteru snima seriju.

– Pa znate šta, godine su stvarno privatna stvar svakog čoveka, kao što i vreme nije baš isto što mi mislimo da jest i da protiče. Ja ne verujem tačno u te sekunde i minute, sve to skupa. Šta je to 70 godina, na primer? To je sedam puta dečak od 10 godina, a 10 godina prođe ovako. Ti si star onoliko koliko se osećaš. Moj otac je živeo 104 godine, svi u mojoj familiji su živeli jako dugo. Dakle, imam dobru, što bi se reklo, genetiku, ali opet, i pored toga sve je u glavi, kako se osećaš. Ja se osećam još uvek da sam zainteresovan, da sam radoznao, volim život, volim društvo, prijatelje – rekao je on gostujući u emisiji “Direkt” na RTL-u.

Voleo sam Los Anđeles, grad tišine

Šerbedžija je dugo ževeo u Americi. Na pitanje da li bi se ponovo vratio tamo, kaže:

– Pa kako da vam kažem, to je interesantno pitanje. Možda bih opet, no malo… Fali mi Los Anđeles. Voleo sam taj grad, tišine. Stanovali smo u Santa Moniki, pa onda blizu Santa Monike, u drugoj kući. Voleo sam da odem blizu okeana, da budem u tim barovima, da gledam NBA ligu, ići po dobrim restoranima. Voleo sam naš porodični život, kuću, pravili smo partije, dolazili su mi mnogi, poznati glumci, glumice, i uvek je bilo zabranjeno mojim gostima da ih pitaju za bilo šta ili da se slikaju s njima, nego je baš bila atmosfera super. Fali mi po tome Los Anđeles. I klima je fantastična. Fali mi moj Vladan Elaković koji je, nažalost, umro pre par godina, s kojim sam igrao tenis svaki dan. Zamislite, ovde je januar, a mi tamo igramo u šortsu i majici tenis. Klima je večno proleće, božanstvena.

– Dakle, to mi fali. A opet, sad sam se navikao malo na ovaj moj život u Hrvatskoj, na Istru gde živimo Lenka i ja, u jednom malom selu, i tako, prijatelje s kojima se družim, Adi moj s kojim idem u ribolov, u kafanu kod mog Silvana, u Petigu, igramo trešete, briškule. Volim ribu, pa šta može biti bolje od toga, tako živeti – kaže on.

Šerbedžija o unucima: “Uvek popuštam”

Šerbedžija ističe i da deke i bake imaju mnogo čvršći odnos sa unucima nego sa sinovima i ćerkama.

– Mi se bolje razumemo s njima i nije bezveze onaj vic koji kaže: “Šta imaju dedovi i bake zajedničko sa svojim unucima? Zajedničke neprijatelje.” I to je istina, jer im mi uvek popuštamo, ponekad više nego što bi trebalo. Evo, ja ovih mesec dana, otkako je postala dvostruka baka, ne prepoznajem svoju Lenku. Ona je u sedmom nebu i stalno putuje, odnosno leti, između Londona i Istre, kako bi bila sa svojim unucima. A ja ih za sada samo grlim, ljubim i nosim na rukama i čekam da malo porastu da ih uputim u sportove, muziku i u sam život.