radiobalkanfox
- Silvana Armenulić bila je prepoznata kao ikona narodne muzike i svojim glasom i pojavom osvajala je publiku.
- Tajno se udala za tenisera Radmila Armenulića 1961. godine zbog njegovog straha od reakcije porodice na njen muzički poziv.
Silvana Armenulić ostala je upamćena kao neprikosnovena ikona domaće narodne muzike, žena čiji su vokalni talenat i otmena pojava plenili gde god bi se pojavila. Svojim stavom, harizmom i upečatljivim izgledom prirodno je privlačila poglede javnosti. Ipak, njen zajednički put sa uspešnim teniserom Radmilom Armenulićem započeo je daleko od očiju javnosti i porodice.
Sudbonosno „da“ izgovorili su 26. oktobra 1961. godine bez znanja roditelja, a proslavu su odmah potom nastavili u poznatoj kafani „Vidin kapija“.
Glavni razlog za ovoliku tajnovitost bio je Radmilov strah od reakcije sopstvene porodice — pribojavao se da njegovi najbliži neće blagonaklono gledati na izabranicu koja nastupa kao „kafanska pevačica“. Iz tog razloga, Silvana je prag njegovog porodičnog doma i zajednički ručak dočekala tek kada je zvanično nosila venčani prsten. Kako se ubrzo ispostavilo, njegove bojazni bile su potpuno neosnovane. Radmilovi roditelji su sa velikom radošću i toplinom prihvatili novu snaju, a jedina zamerka i žaljenje odnosili su se na činjenicu da su za njihovu ljubav saznali tek nakon venčanja.
Radmilova sećanja na sudbinski susret i brak
Mnogo godina kasnije, nekadašnji proslavljeni sportista podelio je intimne detalje o njihovim počecima, bračnom životu i gubitku koji je potresao čitavu tadašnju zemlju. Govoreći o tim vremenima, naveo je:
“Rano sam se oženio prvi put. Bilo je to 1962. godine. Silvana je nesrećno nastradala 1976. godine, pa sam se posle 13 godina ponovo oženio, i to Mirom, koju sam dugo poznavao. Silvanu sam upoznao u hotelu ‘Grand’, tamo je pevala. Jedan moj prijatelj, nažalost pokojni, Koča, čija je žena isto pevala, bio navalio: ‘Ajde da odemo u ‘Grand’, ajde da odemo!'”
“I odemo. Silvana je pevala neku pesmu i ja sam joj rekao da ne peva dobro i da ja znam reči. Zapisao sam joj reči i sećam se da je posle pevala baš onako kako sam joj napisao. To je, takoreći, bila ljubav na prvi pogled. Ona se u to vreme zabavljala sa jednim apotekarom, ubrzo su raskinuli i mi smo krenuli.”
“Venčali smo se, ja sam otišao u Nemačku, tada mi se rodila i ćerka, pa su njih dve dolazile kod mene. Silvana je u to vreme postala mnogo popularna, posle serije ‘Ljubav na seoski način’.”
Predosećaj i kobni oktobar
Život muzičke dive naglo je i tragično prekinut 10. oktobra 1976. godine u teškoj saobraćajnoj nesreći kod mesta Kolari, na deonici auto-puta Beograd–Niš, ostavivši Jugoslaviju u dubokoj žalosti. Dodatnu težinu i turobnu notu celoj tragediji daju reči koje je pevačica izgovorila malo pre nesreće, svedočeći o dubokoj teskobi i strepnji koja ju je proganjala:
“Možda sam baš u kafanama u kojima sam nekad pevala, stekla taj strah od budućnosti, jer kad muzika ugasne, kad prestanu da zveče čaše i raspevani gosti odu svojoj kući, svojoj sreći, a ja ostajem sama pitajući se da li za mene postoji sutra.”
Njene zabeležene reči pred sam kraj nosile su istu tu nemirnu slutnju:
“Čekaj, u stvari nećeš moći da dođeš… Idi, idi, ako možeš, dođi.”
Nova životna luka: Mira Peić
Nakon bolnog gubitka Silvane, sa kojom je dobio ćerku Gordanu, Radmilo je novu emotivnu stabilnost pronašao pored glumice Mire Peić.
Mira je izgradila izuzetno zapaženu umetničku karijeru na jugoslovenskoj i srpskoj sceni. Nakon diplomiranja na Fakultetu dramskih umetnosti, postala je stalni član ansambla pozorišta „Atelje 212“. Posebno se istakla tumačeći lik Šejle, vodeću žensku ulogu u kultnoj prvoj jugoslovenskoj postavci scenskog mjuzikla „Kosa“. Uporedo sa glumom na daskama koje život znače, televiziji i filmu, ostvarila je zapažen uspeh i u muzici, posvetivši se izvođenju romansi i starogradskih pesama, uz brojne snimljene ploče, festivalske nastupe i trajne zapise sačuvane u fonoteci Radio Beograda.
Govoreći o zrelim godinama i trećem dobu, Mira je prenela svoju životnu filozofiju koja stavlja fokus na pronalaženje ličnog mira i neostvarenih želja:
“Smatram da ljudi odlaskom u penziju nikako ne smeju da klonu duhom i da čekaju sudnji dan. Ja sam igrom slučaja ceo život radila stvari koje sam volela, ali ima mnogo seniora koji su penziju stekli radeći posao koji nisu voleli, ali su zbog primanja morali.”
Osvrćući se na tu temu, istakla je:
“E, upravo tome i služi penzija, daje nam se ponovo mogućnost da se okrenemo životu i prilagodimo ga stvarima koje nama odgovaraju i za kojima smo možda čitavnog radnog veka žalili.”
Dodaj komentar