radiobalkanfox
Sonja Pernjaković |
- Njegov život i karijera počeli su u rodnom Bariču, gde su komšije i rođaci otkrili mnoge nepoznate detalje iz njegove mladosti.
- Milanče nikada nije jurio slavu, već ga je ona sama pronašla zahvaljujući iskrenom radu, skromnosti i ljubavi prema muzici.
Muzička legenda narodne muzike Milanče Radosavljević godinama uživa status žive legende čije su pesme nezaobilazni deo svakog slavlja, ali njegov put do vrha bio je posut trnjem.
Ekipa emisije “Metar moga sela” ranije je posetila Barič, rodno mesto Milančeta Radosavljevića, gde su komšije i bliski rođaci pred kamerama izneli nepoznate detalje iz pevačevog života i otkrili kakve je sve prepreke savladao na samom početku karijere.
Jedan od Milančetovih rođaka prisetio se kako ga je pevač muzički pratio doslovno od rođenja i prvih dana života:
“Mogu kao prvo sa ponosom da istaknem da sam jedan od retkih ljudi koje je Milanče u muzičkom smislu ispratio praktično kroz ceo život. Kao prvo majka mi je pričala, bilo je to kad sam rođen, da je na mom krštenju Milanče pevao. On je tad bio dečko, imao je nekih 16, 17 godina i tek je počinjao da se bavi muzikom. Imao je tad neku harmoniku i možda mu je to jedan od prvih nastupa, to je označilo praktično početak njegove karijere”.
Crvena harmonika koja mu je promenila život
Pevač je imao presudan uticaj na usmeravanje svog rođaka ka muzici, poklonivši mu prvi instrument koji mu je otvorio vrata umetničkog sveta:
“Ja sam završio akademiju. Milanče je uticao apsolutno na moj svet muzike. On je, kad sam imao sedam ili osam godina, doneo jednu malu harmoniku, crvenu, 48 basova, i to je moj prvi instrument. I on je moj prvi nastavnik harmonike. Učio sam od njega. Prve note me je on naučio i uveo u svet muzike. I dok me učio da sviram, on je usput i pevao”.
“On nije jurio karijeru, slava je stigla sama”
Iako iza sebe ima višedecenijsku besprekornu karijeru, Milanče nikada nije hteo da se eksponira niti da juri popularnost po svaku cenu. O njegovoj mudrosti i skromnosti rođaci govore sa ogromnim poštovanjem:
“Izuzetan čovek koji je veoma pametan, veoma mudar. On ima toliko životnog iskustva da je to neverovatno, da praktično sve što on kaže o takvim nekim bitnim stvarima, i društvenim i uopšte ovako porodičnim, ispostavi se da je u pravu”.
Na ove reči nadovezao se i Milančetov brat, istakavši šta je zapravo tajna pevačeve dugovečnosti i ljubavi publike:
“Jedan jako spontan čovek, čovek koji, ja kažem, on nije jurio karijeru i slavu, njega je slava sama stigla iskrenim radom. On je čovek koji muziku nosi u srcu i njemu je grlo samo alat, a on peva iz duše”.
Peške 10 kilometara sa harmonikom
Pevačev brat prisetio se samih početaka iz 1961. godine i uslova koji su iz današnje perspektive potpuno nezamislivi.
“Njegovi počeci su bili nezamislivi za današnje vreme. Tada nije ni bilo ozvučenja, nije bilo razglasa kao sada, pevalo se akustično. I sad zamislite kad on uzme harmoniku, stavi na leđa, ide 7, 8, 10 kilometara na primer u Vranić i svira 12 sati i vrati se noću kući. To su bila teška vremena i on je počeo od, kako sam kaže: “Ja nisam počeo ni od nule, ja sam počeo od minusa“.
Ljudska veličina i radovanje tuđem uspehu
O nesebičnosti i ljudskim kvalitetima slavnog muzičara svedoči i dirljiva priča njegovog rođaka iz perioda pandemije korona virusa 2020. godine:
“Mogu da ispričam jednu priču koja govori o njegovim ljudskim kvalitetima. Bilo je to 2020. godine u vreme ove pandemije, punom jeku korona virusa, ja sam dobio neku nagradu za dramu u Požarevcu, nagradu Slobodana Stojanovića. Višeslav je trebao da me vodi da primim tu nagradu i Milanče kad je čuo, on se oduševio i kaže: “Je l’ mogu i ja da idem sa vama da se radujem”. Možeš misliti, da se raduje. Mi smo inače i rođaci, ali možete li u sadašnje vreme da razmislite i da dođete do toga koliko ima ljudi među nama koji se iskreno raduju uspehu nekog drugog. To je stvarno veoma, veoma retko”.
Dodaj komentar