Sajam knjiga 2026: Pad posete i bojkot izdavača

Završen je 69. Međunarodni beogradski sajam knjiga, koji je održan od 23. do 31. oktobra pod sloganom “Reči grade svet”. Iako zvanična statistika beleži 316 direktnih izlagača rasutih na preko 30.000 kvadrata, ovo je verovatno jedno od slabijih izdanja u dugoj istoriji manifestacije. Bojkot nekoliko velikih izdavača, s “Lagunom” na čelu, ostavio je jasan trag. Početak je protekao u prilično sumornoj atmosferi. Hodnicima se širio onaj težak osećaj da možda prisustvujemo jednom od poslednjih izdanja u ovom formatu. Brojke to odlično pokazuju. Kroz kapije je prošlo 81.898 posetilaca, što je dramatičan pad u poređenju s rekordnom 2024. godinom, kad je prodato više od 203.000 ulaznica.

U obrazloženju priznanja za “Anatomiju zla” istaknuto je da knjiga zaokružuje stvaralačku poetiku jednog od najznačajnijih evropskih filmskih autora i predstavlja svedočanstvo o njegovom višedecenijskom umetničkom angažmanu i istraživanju prirode zla.

Nije sve tako crno. Poslednjeg dana sreli smo hiljade mladih ljudi i dece u halama sajma. Ta slika probudila je nadu da će naša svetkovina knjige svoj 70. rođendan dočekati u starom sjaju. Ovaj događaj se na širem evropskom nivou i dalje drži u samom vrhu, pozicioniran uz gigante kakvi su sajmovi u Frankfurtu, Lajpcigu, Londonu i Bolonji. Tokom njegovog postojanja prodato je oko 10 miliona ulaznica, a prosečan broj izlagača inače se kreće oko 900.

Posebnu pažnju privukla su izdanja posvećena kulturi Srba u primorju. Dva ogromna izdavačka uspeha obeležila su jesenji susret ljubitelja knjige.

Prvo, žiri je zvaničnu nagradu za izdavački poduhvat godine dodelio novosadskom “Prometeju”. Priznanje je stiglo za maestralnu šestotomnu hrestomatiju “Dubrovački Srbi (1841-1941)” iz pera autorke dr Irene Arsić. Njeno delo temeljno rasvetljava noviju dubrovačku književnost iz 19. i 20. veka.

Drugo, Narodna biblioteka Srbije donela je na sajam zaista kapitalan rad. Dovršeno je objavljivanje sabranih dela znamenitog književnika s primorja, Zadranina Vladana Desnice. Njegov impresivan opus sad je celovito objedinjen u devet knjiga.
Novosadska izdavačka kuća “Pravoslavna reč” dobitnik je nagrade za izdavača godine na 69. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

Žiri, koji su činili Jasmina Ninkov (predsednica), prof. dr Milivoje Pavlović, prof. dr Aleksandar Milanović, Vesna Jovanović i Marko Krstić, ocenio je izdavačku produkciju i dodelio priznanja u više kategorija. Nagrada za najboljeg izdavača iz dijaspore i regiona dodeljena je Javnoj ustanovi Muzeji i galerije Nikšić za monografiju “Svijet slike – slike svijeta”, autora Milosava Milatovića i Luke Đukanovića.

Posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke pripalo je beogradskoj “Čigoja štampi” za sedmotomni rečnik akademika Slobodana Remetića “Tako su govorile istočnobosanske Ere: Rečnik jednog iščezlog srpskog govora”.

Na više od 4.600 strana obrađena je leksika govora istočnobosanskih Era, čime je, kako je navedeno u obrazloženju žirija, ostvaren jedinstven leksikografski poduhvat u srbistici i sačuvano svedočanstvo o govoru koji je gotovo iščezao.

Za najbolju dečju knjigu proglašena je publikacija “Začini – superheroji na putu po Srbiji” autorke Olge Careve, u izdanju “Službenog glasnika”. Žiri je istakao da knjiga kroz avanturističku priču i maštovit pristup najmlađima približava svet začina, prirodno bogatstvo i kulturnu baštinu Srbije, podstičući radoznalost i ljubav prema čitanju.

Na 69. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga dodeljena je i nagrada “Bogdan Kršić” za najlepšu knjigu, o kojoj je odlučivao žiri u sastavu Zdravko Mićanović, Nevena Mišković Bošković i Dragan Tadirović.

Glavno priznanje pripalo je knjizi “Hedonisti” autora Sanje Domazet i Slavka Krunića, a u izdanju “Službenog glasnika”.
Nagrada za najlepšu dečju knjigu dodeljena je publikaciji “Kutlačići će spasiti svet” autorke Kristine Kutlače, u izdanju “Huk izdavaštva”. Knjiga je izdvojena zbog originalnog koncepta i teme, kao i ravnopravnog povezivanja teksta i ilustracija u vizuelnu priču prilagođenu mlađem uzrastu, navodi se u saopštenju.

Pored Tunisa kao ovogodišnjeg počasnog gosta, u Beograd su stigli gosti iz brojnih država – od Nemačke, preko Grčke, do Maroka. Tokom proteklih osam dana, više od 800 novinara, foto-reportera i snimatelja pratilo je čak 365 različitih programa. Profesionalni deo manifestacije privukao je 2.150 bibliotekara iz svih krajeva Srbije. Ostaje da vidimo hoće li organizatori i izdavači do sledećeg oktobra pronaći način da prevaziđu nesuglasice i vrate Sajam na stare staze uspeha.