radiobalkanfox
Sonja Pernjaković |
- Poznati voditelj Žika Nikolić proživljava teške trenutke nakon smrti supruge Zorane Nedić u 64. godini.
- Od kolega sa televizije na sahrani je bila samo Suzana Mančić, koja je pružala podršku Žiki.
Poznati voditelj Žika Nikolić, poznatiji kao Žika Šarenica, preživljava najteže dane u životu nakon što je u 64. godini preminula njegova voljena supruga Zorana Nedić. Zorana je na večni počinak ispraćena na Topčiderskom groblju u Beogradu 16. oktobra, a preminula je 10. okotbra.
Brojni prijatelji i članovi porodice okupili su se kako bi pružili utehu neutešnom voditelju. Žika je na groblje stigao među prvima gde je u kapeli primao saučešća najbližih. Međutim, ono što su mnogi primetili jeste da se od televizijskih kolega na sahrani pojavila samo voditeljka Suzana Mančić. Suzana nije nosila klasičnu crninu, već je stigla u tamnijim tonovima, pružajući prijateljsku podršku Žiki i ne odvajajući se od njega u teškim trenucima.
Ovako je Žika govorio o njihovom sudbinskom susretu
Ljubavna priča Žike i Zorane bila je poput scenarija za film. Voditelj je u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” sa puno emocija evocirao uspomene na dan kada je prvi put ugledao svoju buduću suprugu na autobuskoj stanici.
Žika Šarenica je tada opisao taj neočekivani trenutak:
„Ja sam došao iz Jasikovice tog dana. Radim ‘Poselo’ na Kalemegdanu menjam kolegu koji je otišao na odmor, ne pada mi na pamet ništa. Došao da odradim taj posao i čekam neki tramvaj na tadašnjoj glavnoj železničkoj stanici da odem do Kalemegdana. Ne nailazi tramvaj nikako na tu stranu, ali ide neka devetka sa Novog Beograda i otvaraju se vrata, izlazi jedna crnka u miniću, prugasti komplet. I ne mogu da verujem šta se događa, mozak mi se mrači. Ona siđe s tog tramvaja, cape pe, cap pe, ode negde i ništa. Ja čitam novine, da prekratim vreme, posle toga, dva minuta, mene pita neko koji tramvaj ide za Kalemegdan, pogledam ovako, vidim ona, ja se sledim i ništa nisam rekao. Ništa. Ona me pogleda ovako i ode i ja sad čekam taj tramvaj, tramvaj ne dolazi. Ja onda uz Balkansku odem na Terazije i nekim trolejbusom odem na Kalemegdan”.
Nakon što se mimoišao s njom, usledilo je iznenađenje samo petnaest minuta kasnije na Kalemegdanu:
„Ulazim na košarkaški stadion Crvene zvezde gde se to događa i u kafani tamo pogledam ne mogu da verujem ona sa nekom drugaricom sedi u toj kafani. Pa ja ne mogu da verujem. I ja se sad oslobodio i kažem otkud ti to, ma nemoj, otkud ti, ovo ono. Tako mi počnemo. To se posle 15 minuta desi na Kalemegdanu. Tu je bio moj veliki prijatelj Miodrag Popović koji je kompozitor i veoma popularan i dosta je radio i ja kažem njemu slušaj ja imam neki posao, a ti sedi kod ove dve počasti ih lepo i nemoj slučajno da si ti ili one otišle dok ja ne završim. Ja stvarno odradim i oni me sačekaju i tako je to počelo”.
Žika je iskreno ispričao i kako je na samom početku želeo da testira svoja osećanja:
„Ali ja ne bih bio iz Jasikovice da ne odem u Jasikovicu i jedno sedam dana ništa, udarim čežnju, ne javljam se, ništa, i sebe i nju proveravam. Vidim ja, mislim to je bio trenutni zanos, to je vetar te odnosni, da nije neka oluja pa me bacila negde. I dođem ja posle sedam dana zovnem je i ona mi se javi…”.
Dodaj komentar