radiobalkanfox
Ako se dvoumite između sardina i tune, razlika nije samo u ukusu, jedna donosi znatno više omega-3 kiselina, dok druga ima blagu prednost kada je reč o proteinima.
Sardine i tuna su praktične i hranljive namirnice, ali se njihov nutritivni sastav razlikuje.
Obe obezbeđuju kvalitetne proteine i omega-3 masne kiseline, ali prednost zavisi od toga šta vam je prioritet.
Sardine imaju veliku prednost u omega-3
Ako želite više omega-3 masnih kiselina, sardine su bolji izbor. Porcija konzerviranih sardina od 85 grama može sadržati oko 842 miligrama EPA i DHA, dok ista količina konzervirane svetle tune ima približno 109 miligrama.
Omega-3 masne kiseline povezane su sa zdravljem srca i mozga, a riba je jedan od njihovih najboljih prirodnih izvora.
Foto: Shutterstock
Tuna ima nešto više proteina
Kada je cilj veći unos proteina, tuna ima malu prednost. U porciji od 85 grama nalazi se oko 24,7 grama proteina, dok sardine imaju oko 21,1 gram.
Zbog toga je tuna popularna među ljudima koji žele namirnicu bogatu proteinima, a sa relativno malo masti, posebno kada se bira tuna u vodi.
A šta je sa živom?
Ovde sardine ponovo imaju prednost. Male ribe poput sardina uglavnom sadrže manje žive jer se nalaze niže u lancu ishrane.
Kod tune količina žive zavisi od vrste. Lagana tuna obično ima manje žive, dok neke veće vrste, poput bele i žutorepe tune, mogu sadržati više.
Poseban oprez savetuje se trudnicama, dojiljama i deci, koji bi trebalo da prate preporuke o vrstama i količini ribe koju konzumiraju.
Šta je onda bolji izbor?
Nema potrebe birati samo jednu vrstu. Sardine su odlične kada želite više omega-3 i manje žive, dok tuna može biti praktičan izbor kada vam je prioritet veći unos proteina i blaži ukus.
Najbolje je menjati različite vrste ribe i tako iskoristiti njihove različite nutritivne prednosti.
BONUS VIDEO
Mokra garderoba, premalo vode i odlaganje odlaska u toalet mogu biti veći problem od samog bazena kada je reč o urinarnim infekcijama.
Nova istraživanja pokazuju da sok od lubenice može da poboljša cirkulaciju, snizi opterećenje krvnih sudova i ubrza oporavak mišića, ali nije podjednako dobar izbor za sve.
Kada temperature pređu 30 stepeni, glavna briga je kako preživeti najtopliji deo dana. Međutim, kada se toplotni talas završi, mnogi misle da je opasnost prošla. Stručnjaci tvrde da posledice izloženosti ekstremnim vrućinama mogu kod nekih ljudi da traju danima ili čak sedmicama nakon što se temperature vrate u normalu.
Visoke temperature mogu ubrzati rad srca i kod potpuno zdravih osoba, ali ako se uz puls iznad 100 jave otežano disanje, bol u grudima ili vrtoglavica, potrebno je što pre potražiti savet lekara.
Mokra garderoba, premalo vode i odlaganje odlaska u toalet mogu biti veći problem od samog bazena kada je reč o urinarnim infekcijama.
Dodaj komentar