Saša Mišić emisija Sofra intervju

Saša Mišić, jedan od najpoznatijih kuvara sa ovih prostora u emisiji „Sofra“ svakog dana u 14 časova na K1 televiziji, gledaocima približava tradicionalnu kuhinju sa modernim pristupom i otkriva nove tajne pravih kulinarskih majstora.

Saša Mišić izašao je na naslovnoj strani TV revije, a ceo tekst koji je uradila Ljiljana Petrović možete pročitati u nastavku. 

U Sr­bi­ju je do­neo pun ko­fer zna­nja i zva­nja, ali je mo­rao da kre­ne iz po­čet­ka kao obi­čan ku­var. Otva­ra­la su mu se vra­ta naj­bo­ljih svet­skih ško­la za ku­va­re, kod naj­po­zna­ti­jih ku­li­nar­skih uči­te­lja, svet­skih maj­sto­ra svog za­na­ta. Da­nas Ha­dži Sa­ša Mi­šić po­se­du­je 17 di­plo­ma i se­dam ser­ti­fi­ka­ta.

Naj­dra­že su mu di­plo­me fran­cu­skog udru­že­nja ku­var­stva „Chain des Ro­tis­se­urs”, ame­rič­ke ško­le „Bar­ten­der”, me­đu­na­rod­nih ško­la za de­ko­ra­tiv­no pe­kar­stvo, po­sla­sti­čar­stvo, za rad sa tor­ta­ma na fran­cu­ski i en­gle­ski na­čin, ja­pan­ske kom­pa­ni­je „Kik­ko­man tra­ding Euro­pe AD”… 

Ži­veo je i ško­lo­vao se u Ne­mač­koj, vo­li za se­be da ka­že da je ne­mač­ki đak. Tra­gao je za pra­vim „re­cep­tom” za ži­vot, a na­šao ga je ov­de, na Bal­ka­nu. U rod­nom Be­o­gra­du je ob­ja­vio i knji­gu „Odi­se­ja hra­ne – po­vra­tak na og­nji­šte”.  

U Sr­bi­ji mu se do­go­di­la i te­le­vi­zi­ja. Na­ši gle­da­o­ci pr­vi put su ga upo­zna­li u emi­si­ji „Pa­kle­na ku­hi­nja” TV Pr­va ko­ja mu je do­ne­la ve­li­ku po­pu­lar­nost. Od ta­da, nje­go­va ga­stro­nom­ska avan­tu­ra ne pre­sta­je. Bio je i su­di­ja u se­ri­ja­lu „Mo­ja ma­ma ku­va bo­lje od tvo­je”, a u emi­si­ji „Og­nji­šte” ku­vao je do­ma­ća je­la na svoj na­čin. Evo ga sa­da u „So­fri”, no­voj emi­si­ji TV K 1, rad­nim da­ni­ma u 14.00, re­pri­za vi­ken­dom.

Foto: instagram printscreen/kuvarsasamisic

– To­me se ni­sam na­dao – ka­že Hadži Sa­ša Mi­šić. – Do sa­rad­nje sa Te­le­vi­zi­jom K1 je do­šlo spon­ta­no. Iz da­na u dan sni­ma­mo emi­si­je. „So­fra” je kom­bi­na­ci­ja auten­tič­nih re­ce­pa­ta i mo­der­nog pri­stu­pa pri­pre­mi je­la. Ova emi­si­ja ču­va na­šu tra­di­ci­ju, a gle­da­o­ce in­spi­ri­še da eks­pe­ri­men­ti­šu u svo­jim ku­hi­nja­ma.

– Hva­la Bo­gu, ra­znih ku­hi­nja ima na na­šem pod­ruč­ju. Na vi­še na­či­na su po­ve­za­ne i me­đu­sob­no is­pre­ple­ta­ne. Ve­ko­vi­ma su se me­ša­la je­la i na­či­ni pri­pre­me, za­či­nja­va­nje, ter­mič­ka ob­ra­da i ono što je, ta­ko­đe, bit­no – kre­a­ti­van pri­stup ser­vi­ra­nju hra­ne. Ri­zni­ca ku­li­nar­skog bla­ga Sr­bi­je je pre­pu­na pre­le­pih ri­tu­a­la obe­do­va­nja, što je i smi­sao so­fre – da za jed­nim sto­lom spa­ja i sta­ro i mla­do, gde se zbo­ri o sve­mu i sva­ko sa sva­kim. Za so­from se re­ša­va­ju sud­bi­ne, ugo­va­ra­ju po­slo­vi, pla­ni­ra bu­duć­nost či­ta­vih po­ko­le­nja, vo­de abro­vi, aši­ku­je… Sta­ra je­la u „So­fri” pri­pre­mlje­na su na mo­der­ni­ji na­čin. Pod­va­rak sa di­mlje­nim me­som, dr­pa­no pi­le u li­mu­nu na đu­ve­ču, svinj­ski vrat pe­čen sa ko­skom…

Sva­ka epi­zo­da „So­fre” je po­seb­na i „oba­vi­je­na” aro­ma­ma ko­je ot­kri­va­ju taj­ne sta­rih za­bo­ra­vlje­nih je­la. Sni­ma se po­kraj ja­ke i gro­mo­vi­te re­ke Dri­ne…

Foto: instagram printscreen/kuvarsasamisic

– Za one ko­ji ne zna­ju, et­no-se­lo „Sun­ča­na re­ka” je u Ba­nji Ko­vi­lja­či, po­kraj Dri­ne ko­ja je am­bi­jen­tal­no pri­rod­no ozvu­če­nje, ka­že ovaj ku­li­nar­ski is­tra­ži­vač.

Ha­dži Sa­ša Mi­šić je iz­u­ča­vao srp­sku sred­njo­ve­kov­nu tr­pe­zu, ku­hi­nju Bal­ka­na, ri­tu­a­le obe­do­va­nja i pro­sla­ve u Sr­ba, is­hra­nu sta­rih Slo­ve­na, ku­hi­nju sred­njo­ve­kov­nih srp­skih ma­na­sti­ra. Do ka­kvih je sa­zna­nja do­šao?

– Od­u­vek me je za­ni­ma­lo – šta je bi­lo pre nas. Ka­ko su to dru­gi ku­va­li i šta se je­lo u Sr­bi­ji, ka­ko u sve­tu. Ka­ko se ga­stro­nom­sko zna­nje „skla­di­šti­lo” i, na kra­ju, go­to­vi­lo. Na­kon dva­de­se­tak go­di­na, shva­tio sam da sam ušao du­bo­ko u ma­te­ri­ju… Ubr­zo sam iz is­tra­ži­va­nja pre­šao na de­lo. Ku­vao sam u ma­na­sti­ri­ma ka­ko bi sa­znao ka­ko to be­še u pro­hu­ja­lim vre­me­ni­ma. To je ogrom­no is­ku­stvo sa pe­ča­tom u mo­joj ku­var­skoj me­mo­ri­ji. Da­na­šnje ku­va­nje je od­jed­nom po­sta­lo ne­do­volj­no. Za­to sam i kre­nuo da ku­vam na otvo­re­noj va­tri ka­ko bih ose­tio iskon­ske ča­ri pri­pre­ma­nja hra­ne. Ka­da is­tra­žu­je­te ne­što te­melj­no, vi će­te ne­mi­nov­no na­i­ći na no­va sa­zna­nja ko­ja ni­ste oče­ki­va­li na tom pu­tu. Ko ta­ko pri­stu­pa raz­u­me­će me šta sam re­kao.

Bi­o­gra­fi­ja Ha­dži Sa­še Mi­ši­ća je bo­ga­ta… 

Ve­li da ne zna da li je bo­ga­ta, ali da je sva­ka­ko i da­lje „u to­ku ta več­na obu­ka”. Vo­li da uči, ali i da de­li zna­nje i is­ku­sta­va. Čak ka­da mu to ne za­tra­že.

– Imao sam pre tri­de­set pet go­di­na ozbi­ljan raz­go­vor sa pr­vim men­to­rom na sa­mom po­čet­ku uče­nja za ku­va­ra. Sa­ve­to­vao me je ko­ju ško­lu da upi­šem, gde da učim za­nat. Ta­da mi je re­kao: „Za­pi­ši sve to i ču­vaj, pa po­ne­kad po­gle­daj, pra­ti ovo uput­stvo”. Po­slu­šao sam ga i pra­tio za­pi­sa­no… 

Sa­ša Mi­šić ne­ma omi­lje­no je­lo. Vo­li sve što mu pri­ja i što je sa uži­va­njem spre­mlje­no. Još ka­že da se ne pri­dr­ža­va tren­do­va u ku­li­nar­stvu.

– Trend je pro­la­zan. Vo­lim da is­tra­žu­jem i da iz­mi­šljam je­la. Na sva­či­ji rad gle­dam sa po­što­va­njem i ku­var­skom eti­kom. Uglav­nom ku­vam ono što me pri­vla­či, gde mo­gu da iz­ra­zim lič­nu ma­što­vi­tost. Ka­ko bih vam bo­lje ob­ja­snio? Daj­te mi re­sto­ran­ski me­ni, za­tim ne­po­zna­tu ku­hi­nju i da ne znam šta imam od na­mir­ni­ca, kao za­da­tak. Ne­ko vre­me ću ku­va­ti i, eto, me­ne sa je­li­ma u ko­ja ve­ru­jem. Na­rav­no da to ni­je bi­lo uvek ta­ko u mo­joj ka­ri­je­ri. Ni­sam ja bo­gom dan da sve umem i u sve­mu stal­no uspem. Ku­va­nje ni­je po­sao, već ži­vot­ni po­ziv. Po­nos. Oba­ve­za. Taj žar ne pre­sta­ne ka­da na­pu­stim ku­hi­nju, već je i da­lje u me­ni. Iz­gle­da da vo­lim to – sme­je se – da bu­de te­ško i le­po.