Sećanje na Jordana Nikolića: Golub kao izabranik njenog srca i maline kao grudi devojačke

„Oj, golube, moj golube, ne padaj mi na maline, maline su još zelene. Kad maline budu zrele, i same će opadati kao suze devojačke.“

(narodna)

26. aprila 2018. godine preminuo je Jordan Nikolić, nenadmašni tumač kosmetske pesme. Ovo je sećanje na Jordanov prvi i poslednji nastup u radio izdanju Muzičke apoteke.

– U pesmi „Moj golube“ sve je slika i sve je metafora. Golub je izabranik njemog srca, a maline su grudi devojačke, i to onaj najčvršći deo, zabranjena zona.

– Sve u svoje vreme poručivale su prizrenske gospe kao vile ograđene zamkom. E, upravo ta čežnja zamandaljenog erosa proključala je u ovoj pesmi.

Ovaj rođeni Prizrenac plenio je aristokratskim duhom i ukusom. A Prizren je, primeti Nušić, grad nad gradovima i varoš nad varošima. Baš u Prizrenu je car Dušan vladao najvećom Srbijom koja je ikad postojala.

– U tim uskim, krivudavim i kaldrmisanim sokacima trčalo je moje bosonogo detinjstvo i moja prva mladost. Đačke igranke u gimnaziji, učiteljskoj i muzičkoj školi, korzo, prvi ukradeni poljubac kraj Bistrice…

– Korzo je bio institucija. Subotom i nedeljom su čitave porodice uživale u baklavama, tulumbama i ostalim orijentalnim đakonijama. Kad neko od naših drugara zastane na ćošku i zasvira gitaru, sa druge strane se začuju zurle i daire. Bio je to poziv na igru koji su prihvatili i oni sa jednom nogom.

Jordan Nikolić (1933 – 2018) je tipičan radijski pevač, baštinik narodnog blaga sa Kosmeta. Kao diplomirani profesor srpskog jezika i književnosti bio je solista i muzički urednik Radio Prištine, kasnije i solista Radio Beograda.

– Početkom 60-ih Radio Beograd je organizovao muzičko takmičenje gradova. Ja sam kao rođeni Prizrenac predstavljao Prištinu a, dobro se sećam, Tozovac je predstavljao Kraljevo. Pobedio sam na tom takmičenju i dobio poziv Radio Prištine da snimam trajne snimke i da budem muzički urednik. Formirali smo ansambl narodnih pesama i igara „Šota“, koji je tih godina bio jedan od najboljih u Jugoslaviji, a i po svom nacionalnom sastavu bio je Jugoslavija u malom.

Posle 18 godina provedenih u Radio Prištini, Jordan prelazi u Beograd i svoje enciklopedijsko znanje stavlja na raspolaganje nacionalnom radiju i orkestru.

– Još za vreme službovanja u Prištini snimao sam trajne snimke za arhivu Radio Beograda. Moj poslednji snimak za Radio Beograd je pesma „Udade se jagodo“, ujedno i moj najpopularniji snimak. To je pesma koja se zasniva na istinitom događaju u Prišini s početka 20. veka. Đorđe Jovanović, kafedžija iz Prištine, imače rodom iz Đakovice (otuda „Đorđe Đakovac“), nestao je 1912. u Balkanskom ratu, a njegova žena Živka je umrla 1935. Saznao sam i to da Đorđeva i Živkina ćerka Vida sa svojim sinom Ilijom živi u Ribnici kod Kraljeva.

– Mmogo sam naučio iz istorije naše muzike. Još u Dušanovoj povelji iz 14. veka pominje se svirač Prede i trubač Dragan iz Prizrena. U Domentijanovim beleškama s kraja 13. veka piše: „Kada je Stevan Prvovenačani za trpezom sedeo, timpanima i guslama je uveseljavao svoje velikaše.“

Jordan Nikolić je bio jedan od najobrazovanijih ljudi u svetu narodne muzike. Znao je mnogo pesama, a još više je znao o pesmama i to onim drevnim. Snimio je nekoliko singlova i albuma sa pesmama neprolazne vrednosti: „Oj, golube, moj golube“, „Razgranala grana jorgovana“, „Razbole se Jagodo“, „Pošla mi milka na vodu“, „Oj, devojko dušo moja“, „Marijo, bela kumrijo“, „Kad dunuše sabahzorski vetrovi“…

– Malo je poznato da su Goranci najkasnije islamizovan živalj na Kosmetu. Poslednja Srpkinja iz Gore, baba Božana, umrla je 1851. Iz tog područja je i legendarna pesma „Marijo, bela kumrijo“. Inače, reč kumrija znači gugutka.

(Goran Milošević)