radiobalkanfox
Misterija žene koja je prethodnih dana privlačila pažnju na ulicama Beograda konačno je razotkrivena.
Reč je o glumici Teodori Ristovski, čija su neobična pojavljivanja bila deo misteriozne kampanje za film fantastike „Saligia“, u režiji Petra Ristovskog. Premijera ovog dugo očekivanog ostvarenja zakazana je za 30. novembar u MTS dvorani.
Na platou pored spomenika Nikoli Pašiću postavljeno je sedam scenografskih instalacija na otvorenom, koje simbolizuju sedam smrtnih grehova, centralni motiv filma. Neobične skulpture, koje predstavljaju likove iz priče, danima su privlačile poglede prolaznika i podsticale pitanja o tome ko ih je postavio i šta zapravo znače. Misteriozna kampanja sada je dobila svoj odgovor, a Teodora i Petar Ristovski otkrili su nam kako je nastala „Saligia“, kakvu priču donosi i zbog čega veruju da pojedinac, menjajući sebe, može da utiče i na svet oko sebe.
Teodora potpisuje scenario, dok je Petru ovo treća filmska režija. Iako je priča povezana sa istoimenom pozorišnom predstavom, glumica naglašava da film nije njena adaptacija, već novo autorsko delo nastalo iz ideje koja je postojala i u pozorišnom formatu.
– U pitanju je naš autorski film, moj debitantski scenario i Petrova treća filmska režija. Film je povezan sa idejom već postojeće predstave, ali scenario nije nastao kao njena kopija. Nije u pitanju ni adaptacija, već nešto potpuno novo, što je zadržalo stari naslov – objašnjava za “Blic” Teodora Ristovski.
Sedam likova, sedam smrtnih grehova i prostor koji deluje kao granica između stvarnosti i nečeg nepoznatog čine osnovu ove filmske priče. Međutim, „Saligia“ nije samo priča o ljudskim slabostima već i o mogućnosti da se čovek promeni i svojim postupcima pokrene promenu kod drugih.
– Film obrađuje teme kao što su snaga ljudske volje i ta konstantna unutrašnja borba u čoveku, koji pokušava sebe da popravi. Pojedinac koji u sebi pronalazi snagu pokušava da promeni grupu ljudi oko sebe, da utiče na njih svojom pozitivnom energijom i stavom i da im pokaže kako ispravan čovek može da utiče na čitavu grupu – kaže za “Blic” Petar Ristovski.
Priča počinje buđenjem sedmoro ljudi u nepoznatom prostoru. Oni ne znaju gde se nalaze, ne sećaju se čak ni svojih imena, a njihova zbunjenost dodatno raste kada jedan od likova tvrdi da su svi deo njenog sna. Upravo taj lik tumači Teodora.
– Tada počinje psihološka igra u kojoj će publika, gledajući film, otkrivati o čemu se zapravo radi. Da li je sve san ili su se likovi našli u nekoj nadrealnoj okolnosti? Film ima elemente trilera i akcije, ali je prvenstveno fantastika. Kada to kažem, ne mislim na naučnu fantastiku u kojoj gledamo svemirske brodove, već na atmosferu nekakvog čistilišta u kojem se ti ljudi nalaze – objašnjava reditelj.
Kako se likovima postepeno vraćaju fragmenti sećanja, počinju da shvataju zbog čega su se našli na tom mestu. Jedan po jedan pokušavaju da utiču na ostale i pomognu im da se sete ko su i suoče se sa onim što su zaboravili. Upravo kroz tu neizvesnost film otvara pitanje ljudske odgovornosti, ali i mogućnosti iskupljenja.
Iako je motiv sedam smrtnih grehova poznat i iz filma „Sedam“, Teodora ističe da ostvarenje Dejvida Finčera nije bilo inspiracija za njenu priču. Ideja je nastala u sasvim drugačijim okolnostima, u vreme kada je svet zbog pandemije koronavirusa zastao, a priroda počela da pokazuje koliko je čovekov uticaj na nju snažan.
– Nije nam film “Sedam” bio polazna tačka uopšte. Počela sam da pišem ovu priču 2019. godine, kada je počela korona. Inspiraciju sam pronašla čitajući vesti o tome kako su životinje počele da se pojavljuju na mestima na kojima ih inače ne viđamo, dok je priroda konačno bila slobodna u trenutku kada je čovek bio zatvoren – otkriva Teodora.
Ta slika podstakla ju je da priču sagleda iz perspektive same planete, kao da zemlja posmatra ljude koji po njoj hodaju i pita se kakav trag ostavljaju za sobom.
– Počela sam da razmišljam iz vizure zemlje: šta bi bilo i da li mi uopšte mislimo o toj zemlji po kojoj hodamo, kako je njoj sa svima nama takvim grešnima na njoj. Odatle je potekla inspiracija i to nema nikakve veze sa filmom “Sedam” u tom smislu – kaže glumica.
Na pitanje koliko su sami autori „operisani“ od sedam smrtnih grehova, Teodora odgovara bez ulepšavanja, ističući da niko nije potpuno imun na sopstvene slabosti. Ipak, upravo u tome vidi smisao priče koju je napisala.
– Mišljenja sam da nijedan čovek nije operisan ni od jednog smrtnog greha, nažalost. Ali zato i ovaj film govori o tome da svako od nas u sebi ima snagu volje i da tom voljom može sebe da popravi. A popravljajući sebe, moramo biti svesni da popravljamo i ceo svet, jer svako od nas je jedan mikrokosmos za sebe. Treba da budemo svesni koliko smo zaista jaki i da to jedno malo pomeranje unutar svog dvorišta može da očisti celu planetu – poručuje glumica.
Petar dodaje da „Saligia“ upravo kroz ljudske mane pokušava da osvetli ono najbolje u čoveku.
– Ovaj film govori o snazi čoveka, o snazi ispravne ljudske duše, o snazi pojedinca koji može da utiče na okolinu. Film favorizuje ljudsku vrlinu, pričajući o njoj kroz ljudske mane – ističe reditelj.
Da bi publici približili atmosferu filma, Teodora i Petar odlučili su se za neuobičajenu promotivnu kampanju. Instalacije na Trgu Nikole Pašića predstavljaju likove iz filma, a svaka od njih nosi određenu simboliku koja govori o karakteru jednog od junaka.
– Ovo iza nas je jedan segment promocije našeg filma. Neko kaže da su to skulpture, neko statue, neko totemi, nazovite ih kako god želite, ali svaka od njih za mene predstavlja po jedan lik iz filma i kroz određenu simboliku govori o njegovom karakteru – objašnjava Petar.
Reditelj kaže da su namerno izabrali misteriozan pristup, želeći da prolaznike navedu da se zapitaju šta gledaju i kakva se priča krije iza neobičnih formi. Prema njegovim rečima, mnogi su prethodnih dana zastajali i pokušavali da odgonetnu njihovo značenje.
– Odlučili smo se za takvu, misteriozniju kampanju i vidim da je dosta ljudi prolazilo trgom pitajući se šta je ovo, ko je ovo postavio i šta znači. Od danas definitivno znaju da je sve povezano sa našim filmom, a dalje mogu da otkrivaju simboliku i kroz skulpture i kroz samo ostvarenje – kaže Petar.
Drugi deo kampanje privukao je pažnju na ulicama Beograda, gde je Teodora trčala u haljini iz filma, izgledajući kao da je upravo zakoračila iz nekog drugog sveta. Dok su prolaznici bili obučeni za hladno i kišovito vreme, ona je nosila kostim koji asocira na proleće.
– Ja sam trčala zato što sam jedina bila dovoljno luda da to radim u oktobru, kada su svi bili u jaknama. Ovaj oktobar je bio veoma hladan i kišovit, tako da sam bila izuzetno primećena, što je bilo dobro za našu kampanju, ali ne i za moje zdravlje – otkriva glumica kroz osmeh.
Neobičan prizor izazivao je čuđenje, naročito zbog kontrasta između njene haljine i vremena koje je tih dana vladalo u gradu.
– Ljudi su reagovali šokirano, pre svega zbog toga što sam bila u haljini iz filma koja predstavlja neko proleće, dok sam trčala po kiši. Do danas niko nije znao šta se dešava, tako da će sada svi znati – kaže Teodora.
„Saligia“ je još jedan zajednički projekat supružnika koji su se upoznali na Fakultetu dramskih umetnosti. Njihova saradnja počela je još tokom studentskih dana, kada je Petar pozvao Teodoru da igra u njegovoj studentskoj drami. Ono što je tada počelo kao umetničko povezivanje preraslo je u zajednički život i dugogodišnje stvaralaštvo.
– Meni je prelepo da radimo zajedno. Petar i ja upoznali smo se na Fakultetu dramskih umetnosti, bili smo paralelna klasa, a upoznali smo se tako što me je pozvao da igram u njegovoj studentskoj drami. Bila sam presrećna. Već tada smo se razumeli u tom umetničkom izražavanju i jeziku, i upravo nas je umetnost spojila i održala svih ovih godina – kaže Teodora.
Zajedno su već 16 godina, a zajednički projekti, čini se, samo dodatno učvršćuju njihovu vezu. Glumica veruje da njihovo stvaralaštvo donosi dobro i njima samima, ali se nada i da ostavlja trag u umetnosti.
– Mislim da naše zajedničko stvaralaštvo samo donosi dobro i nama, a nadam se i umetnosti u Srbiji i u svetu – dodaje ona.
Ipak, kada se na istom projektu nađu supružnici koji su istovremeno glumica, scenaristkinja i reditelj, granica između poslovnog i privatnog života gotovo da ne postoji. Petar priznaje da posao često nastavlja da živi i kada se radni dan završi.
– Nažalost, to je neizbežno. Mislim da posao filmskog umetnika ne zna za satnicu. To je posao od ponoći do ponoći. Čak i kada legnete u krevet i treba da zaspite, uvek vam se vrte neke misli vezane za posao. To je nešto što vas gura dalje i što vas, na neki način, progoni, ali mislim da je to jedini način. To je strast umetnika sa kojom mora da nauči da živi, makar je tako u našem slučaju – objašnjava Petar.
A kada su zajedno na snimanju, jasno je da, uprkos privatnoj bliskosti, profesionalna pravila moraju da se poštuju. Na pitanje čija je poslednja reč na setu, Teodora nema dilemu.
– Uvek njegova. Poštujemo hijerarhiju, jer je on ipak reditelj i u tom smislu zaista mora da postoji vođa. Nekada, naravno, ne budem zadovoljna njegovom poslednjom reči, ali je apsolutno poštujem i uradim kako kaže – priznaje glumica.
To, međutim, ne znači da se razgovor o poslu završava kada se ugase kamere. Različita mišljenja imaju svoje mesto, samo što se o njima razgovara u privatnosti, kada se uloge reditelja i glumice ostave po strani.
A da li jedno drugom predstavljaju najveću podršku, Teodora odgovara bez oklevanja:
– Naravno. Ja sam njegov vetar u leđa, ali i on je moj. To moram da kažem i volim to javno da kažem – zaključuje kroz osmeh Teodora.
(Telegraf.rs/Blic)
Dodaj komentar