Srna Lango želela da ode u manastir

Glumica Srna Lango prvi put je otvoreno govorila o veri, duhovnosti i životnim prelomima koji su je pratili još od detinjstva. Otkrila je da se sa samo 11 godina samostalno krstila, ali i da je kasnije ozbiljno razmišljala o odlasku u manastir.

Govoreći o svojim dvadesetim godinama, Srna je priznala da je odlazak u manastir za nju tada bio ozbiljna mogućnost. Istakla je da joj je važan sam proces rada, zbog kojeg je ušla i u svet televizije, a potom i na Fakultet dramskih umetnosti.

– Moje je da radim u rudokopu i ja radim u rudokopu. Dobro je što sam rano rešila da imam decu, pa mogu da se posvetim poslu dovoljno da o svačemu nisam obaveštena, nisam deo onoga što ne želim da budem. Ja volim proces. To je odgovor. Zbog procesa sam ušla u televiziju, zbog procesa sam ušla na Akademiju. Moj profesor Bajčetić i ja smo se dobro razumeli i to nije vic. Kada sam to izgovarala na drugačiji način u monokomediji „Lov na srne“, ljudi su mislili da sam duhovita, a ja sam stvarno već posle prvog dela studiranja na FDU mislila da, ako ne prođem na Akademiji, idem u manastir. Super je kada se neko u monokomediji smeje, jer ja to tako izgovaram da bi se neko smejao i sve skupa rešavam smehom, jer kada stigneš dotle, znači da je rana zarasla ili bar imaš neku krasticu, bilo koje vrste – ispričala je glumica u emisiji „Ispovest“ na portalu Nova.rs.

Na pitanje zbog čega bi neko u dvadesetim godinama razmišljao o manastiru, Srna je kratko odgovorila:

– Zato što je od jedanaeste bila u medijima.

Srna Lango nije skrivala da ju je rano izlaganje javnosti u velikoj meri promenilo. Već kao tinejdžerka shvatila je da mnoge više zanima njen izgled nego ono što govori ili radi.

– Mnogo me je potrošilo, mnogo pokvarilo i dalo šansu da relativizujem važnost procesa. Često ljude više zanima da li mi se pomerila olovka na usnama nego šta govorim. Naravno, uvek ima pravih ljudi, imam dokaze i za to. Ali do osamnaeste postaneš svestan da mnoge više zanima kako izgledaš nego šta radiš. I onda se zabrineš, ne za sebe, nego za život. Stalno sam mislila da treba ašovom da kopam, idem po školama – rekla je ona.

Glumica je potom govorila i o načinu na koji je vaspitavana, naglašavajući da u njenoj porodici niko nije dobijao poštovanje samo zbog položaja ili autoriteta.

– Odgajali su me tako da mi niko nije autoritet dok ne dokaže da jeste. Moja kompletna porodica, do korena, može samo da se krsti jer reč „strahopoštovanje“ – kome je cilj da strahuje? Koji su to ljudi koji očekuju strahopoštovanje? Mene su učili da neko treba da izazove u meni poštovanje argumentom, sadržajem, postojanjem. Strahuje se od ljudi koji bez argumenta žele da budu opasni, a ja prezirem takve ljude od svoje pete godine života – istakla je Srna.

Pogledajte u galeriji fotografije Srne Lango nekad i sad:

Isti princip prenela je i na svoju decu, koju je učila da budu pristojna prema svakome, ali da poštovanje ne poklanjaju unapred.

– Svoju decu sam učila da sopstvenu pristojnost poštuju time što se svakome obraćaju pristojno, a posle toga dođe poštovanje ili ne. Kada vidim poruku koja počinje sa „poštovanje“, ja se zabrinem, jer kada sam stigla da ti pokažem poštovanje? Nemoj da me poštuješ dok ti ne dokažem da ima razloga. Ne poštujem nikoga dok mi ne pokaže da ima razloga – rekla je glumica.

Srna je priznala da o manastiru i danas razmišlja, iako njene reči nekima mogu da zazvuče kao šala.

– Da, intenzivno, kako god zvučalo kao vic – odgovorila je.

Na pitanje da li je ozbiljna, objasnila je da upravo onda kada zvuči najduhovitije često govori najozbiljnije.

– Ja sam uvek ozbiljna. Kad najsmešnije zvuči, tada sam najozbiljnija. Htela sam samo da pomenem profesora Bajčetića, koji mi je dao priliku da ne odem u manastir, i hvala mu na tome. Sve ovo što u ovom trenutku radim, literatura koju čitam, pišem i postavljam na daske, hrabro sa svojim saradnicima – zbog njih ovo govorim, zato što iza nas ne stoji institucija, mi smo sebi institucija. Sve su to izbori kojima sam zadovoljna i drago mi je što tada nisam otišla u manastir, jer se ne bi desilo sve što se posle desilo – ispričala je Srna.

Govoreći o svom odnosu prema veri, glumica je otkrila da je niko iz porodice nije usmeravao niti joj govorio kako bi trebalo da razmišlja. Odluku da se krsti donela je sama, u periodu kada je već radila i bila prisutna u javnosti.

– Niko me nije učio duhovnosti kako se danas uči. Niko nije stao pred mene i rekao da moram da mislim ovo ili ono. Ja sam se sa 11 godina sama krstila. Nisam bila krštena po rođenju, a sa 11 sam već radila i bila „u životu“ mnogo – ispričala je.

Kako je objasnila, u svom domu imala je ljubav i sigurnost, ali ju je zbunjivala grubost koju je primećivala među ljudima izvan porodičnog okruženja.

– Bila sam zadovoljna onim što se dešavalo u mom životu, ali mi je falilo tuđe dobrote kad izađem iz kuće. U kući je sve bilo kako treba, a napolju me zbunjivalo. I dalje je isto sve. Sve je bilo surovo i ljuto, nisam bila sigurna zašto je neko unapred ljut na mene, na bilo koga. Zašto neko ko radi sa decom ne voli decu? Zašto ne radi nešto drugo? Ništa mi nije bilo jasno – rekla je ona.

Srna smatra da bi ljudi bili zadovoljniji kada bi birali poslove i životne puteve u kojima se zaista osećaju vredno i ispunjeno.

– Nisu mi bili jasni tuđi izbori, jer bili bismo svi srećniji kada bismo radili ono što osećamo, tamo gde osećamo da vredimo. Onda ne bi bilo toliko ljutih ljudi – zaključila je glumica.

 Video: Manastir Svetog Arhangela Mihaila