Srpski glumac umro u 58. godini, bio obožavan, a imao samo jednu glavnu ulogu

Nina Denda

Novinar je redakcije “Blic”, rubrike “Blic zabava” koja je najčitanija pojedinačna rubrika na internetu u Srbiji. Zaposlena u “Blicu” od 2024. godine, a novinarstvom se bavi od 2021.

Sam Načić je bio svestan ograničenja zbog izgleda, ali tome je pristupao bez gorčine i naglašavao važnost unutrašnje glumačke sposobnosti.

Preminuo je 1993. godine, a u rodnom Kruševcu podignuta mu je bista – ostavivši trajan trag u srpskoj umetnosti.

Neki glumci ostvare na stotine uloga, a ipak ostanu zaboravljeni. Drugi odigraju samo jednu glavnu ulogu i zauvek postanu deo filmske istorije. Upravo takva bila je sudbina Taška Načića, jednog od najomiljenijih srpskih glumaca i majstora komedije.

Iako je obeležio domaću kinematografiju, malo ko zna da je za celog života dobio samo jednu glavnu ulogu.

Rođen 7. aprila 1934. godine u Kruševcu, Načić je svoj talenat potvrdio na sceni „Ateljea 212“. Publika ga pamti po ulogama u predstavama „Radovan Treći“, „Kralj Ibi“ i „Čudo u Šarganu“. Usledili su i kultni filmovi: od lovca u „Ko to tamo peva“, preko „Žikine dinastija“, „Ćao, inspektore“, „Nije lako s muškarcima“, „Sabirnog centra“, do „Tesne kože“.

Ipak, glavni problem u njegovoj karijeri bio je fizički izgled. Sa visinom od 192 centimetra, Taško se teško uklapao u standardne kalupe. Zbog toga su ga reditelji odbijali za glavne uloge ili mu davali sporedne zadatke.

Glumac je bio svestan tog ograničenja, ali mu je pristupao bez gorčine. Iskreno je u jednom intervjuu izjavio:

-Svestan sam da, zbog svoje spoljašnjosti, ne mogu da igram ljubavnike niti heroje. Potpuno sam siguran da nikada neću biti Hamlet – rekao je svojevremeno, a na pitanje o tome što reditelji u prvi plan stavljaju njegov izgled, Načić je objasnio:

– Smatram da vezivanje za nečiji izgled ide na prvu loptu. Važnije je šta čovek iznutra može uraditi. Dobro, ne kažem da izgled ne može pomoći, ali dobro se sećam kad sam, kao student Akademije, gledao hudožestveni teatar. Davali su fragmente, i Tarasova je glumila Anu Karenjinu. Tarasovoj je tada bilo oko šezdeset i nešto godina, bila je golema, debela. No, posle jedne minute predstave, to vam nije smetalo i pred sobom ste zaista imali Anu Karenjinu.

Imao jednu glavnu ulogu

Sudbina mu je namenila ulogu pisanu baš za njega – lik prodavca karanfila, Pere Mitića, u filmu „Davitelj protiv davitelja“. Scenario je napisan sa idejom da ulogu mora tumačiti upravo Taško. O tome svedoče reči reditelja Slobodana Šijana:

„Znaš, da ga nisi prihvatio, ne bih ga ni radio.“

Taško Načić preminuo je 26. marta 1993. godine u Beogradu, u 58. godini. U rodnom Kruševcu podignuta mu je bista na Trgu glumaca. Iako je odigrao samo jednu glavnu ulogu, ostavio je neizbrisiv trag u umetnost