Šta psihologija savetuje kad dečak hoče da nosi suknjicu na maskenbalu?

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Ukoliko dečak poželi da za maskenbal kostim čiji je deo suknja ili haljina, to kod pojedinih roditelja može da izazove nedoumicu. Da li je to samo igra i prolazna faza, treba li mu dozvoliti da se tako maskira i može li takav izbor da utiče na njegov razvoj?

Dečiji psiholozi i stručnjaci koji se bave razvojem rodnog identiteta naglašavaju da povremene izbor odeće ne treba posmatrati kao razlog za zabrinutost.

U ranom detinjstvu deca kroz igru istražuju različite uloge, oponašaju ljude iz svog okruženja i probaju stvari koje im deluju zanimljivo. Tako dečak može da poželi suknjicu zato što mu se dopada boja, zato što želi da bude glavna “zvezda” crtanog filma ili zato što mu je jednostavno zabavno da se maskira.

Šta o tome govore istraživanja i na šta roditelji treba da obrate pažnju?

Jedno od istraživanja koje se direktno bavilo izborom kostima kod najmlađih je objavljeno 2017. godine u časopisu The Journal of Genetic Psychology. Psihološkinja Lisa Dinela i njen tim s Univerziteta “Monmaut” su proučavali 110 mališana, od faze odojčeta do predškolskog uzrasta, kao i njihove roditelje. Istraživače je zanimalo koliko su kostimi koje deca biraju povezani sa tradicionalnim predstavama o tome šta je “muško”, a šta “žensko”.

Rezultati su pokazali da su kostimi starije dece češće odgovarali tradicionalnim rodnim stereotipima nego kostimi mlađih mališana. Zapravo, deca koja su sama učestvovala u izboru kostima su češće birala izrazito rodno tipične likove, dok su njihovi roditelji češće birali neutralnije kostime.

Međutim, zanimljivo je da istraživanje nije pronašlo vezu između rodnog identiteta dece i koga koji će kostim odabrati, što znači da se na osnovu toga u šta se dete maskira ne može pouzdano zaključivati o njegovom unutrašnjem osećaju rodnog identiteta.

Važno je, međutim, naglasiti da ova studija nije ispitivala da li oblačenje suknjice može da izazove psihološke posledice, već kako su izbori kostima povezani s razvojem rodnih predstava kod dece.

Deca već u ranom uzrastu usvajaju predstave o tome šta je za dečake, a šta za devojčice

Američka akademija za pedijatriju objašnjava da deca postepeno razvijaju razumevanje rodnog identiteta. Mališani oko druge godine počinju da primećuju fizičke razlike između dečaka i devojčica, a većina dece pre trećeg rođendana može da prepozna i imenuje svoj pol, dok do četvrte godine većina ima stabilan osećaj rodnog identiteta.

Ipak, u tom periodu deca istovremeno uče i društvena pravila o tome kako bi dečaci i devojčice “trebalo” da se oblače, igraju i ponašaju. Pedijatri stoga naglašavaju da su interesovanja i igra koje odstupaju od tradicionalnih rodnih očekivanja normalan deo razvoja i istraživanja, bez obzira na to kakav će biti budući rodni identitet deteta.

Veći problem je reakcija okoline, a ne sam kostim

Istraživanje objavljeno 2025. godine u časopisu Archives of Sexual Behavior se bavilo time kako deca reaguju na vršnjake koji se ne uklapaju u tradicionalne rodne stereotipe. U studiji je učestvovalo 605 dece uzrasta od četiri do devet godina iz Hongkonga i Kanade.

Mališanima su prikazane kratke ilustrovane priče o izmišljenoj deci čije su se omiljene aktivnosti, igračke, odeća i društvo razlikovali u zavisnosti od toga da li su odgovarali tradicionalnim očekivanjima za dečake i devojčice, a istraživači su analizirali izraze lica dece dok su posmatrala priče. Uočili su nešto izraženije znakove straha kad su gledala priču o dečaku koji je voleo aktivnosti, odeću i igračke tradicionalno povezane s devojčicama. Međutim, slična razlika nije zabeležena u reakcijama na devojčice koje su odstupale od tradicionalnih očekivanja.

Autori su zato ukazali da dečaci koji se ne uklapaju u uobičajene predstave o muškosti mogu da se suoče sa negativnim reakcijama vršnjaka, odbacivanjem ili zadirkivanjem.

– Deca čije se ponašanje ne uklapa u stereotipe o polnim ulogama, u naučnoj literaturi ponekad nazivana decom koja ne slede rodne norme, često imaju lošije odnose s vršnjacima. Na primer, mogu da budu izložena zlostavljanju ili društvenom isključivanju – ističe profesor psihologije na Univerzitetu u Torontu Dag P. Vanderlan, koji ističe da bi “podsticanje pozitivnijih odnosa među vršnjacima moglo da bude način za rešavanje ovog problema”.

Kako roditelji treba da reaguju ako dečak poželi da obuče suknjicu?

Ako mališan poželi da se za maskenbal maskira u princezu, balerinu ili neki drugi lik koji nosi suknju, roditelji ne bi trebalo automatski da u tome traže skriveno značenje, smatraju psiholozi. Za dete je to najčešće deo igre, mašte i oponašanja likova koje voli.

Američka akademija za pedijatriju savetuje roditeljima da deci omoguće istraživanje različitih uloga i stilova igre, bez nametanja ograničenja zasnovanih na tradicionalnim rodnim stereotipima. Takođe, važno je da mališani ne budu izloženi zadirkivanju i posramljivanju zbog svojih interesovanja.

Korisnije pitati dete šta želi da bude za maskenbal i zbog čega mu se dopada baš taj kostim, nego insistirati na tome da mora da izabere nešto što se tradicionalno smatra “dečačkim”.

BONUS VIDEO

Noć veštica ili Sveti Luka?

( T.S.R. )