radiobalkanfox
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 6. maja slave Đurđevdan, praznik kojim se obeležava sećanje na Svetog Đorđa, koji je veoma cenjen svetac u srpskom narodu, pa se za ovaj dan vezuju brojni običaji
Đurđevdan je jedan od najvećih praznika među hrišćanima svih crkava, a Sveti Đorđe jedan je od najpoštovanijih svetaca u srpskom narodu, pa Đurđevdan mnogi pravoslavci obeležavaju kao krsnu slavu, dok je kod katolika čestiimendan.
U našoj zemlji toliko ljudi slavi Đurđevdan da je ova slava na drugom mestu u Srbiji po učestalosti, a prva u Republici Srpskoj.
U pitanju je praznik s mnogo običaja koji prizivaju zdravlje i plodnost, kako na sam dan praznika, tako i veče ranije, a uglavnom sve prate rituali koji su nastali još u vreme pagana. Sveti Đorđe je, naime, zauzeo mesto starog srpskog i slovenskog boga plodnosti Jarila i njegovog praznika, pa su se tako održali brojni drevni običaji još iz doba starih Slovena.
Šta se radi uoči Đurđevdana?
Veče uoči Đurđevdana domaćini su imali običaj da odaberu dva mlada luka u bašti, od kojih jedan predstavlja sreću, a drugi nesreću. Potom im se perke poravnaju makazama, a na praznik se izjutra proveri koji je više izrastao. U zavisnosti od toga koji je viši luk – pratiće nas sreća ili nesreća tokom godine.
Vernici su imali običaj da veče pre Đurđevdana skupe zelene grančice i da naprave venac koji se kači na vrata. Tako se priziva uspešna godina, ali se u nekim krajevima kićenje izvodilo i sutradan rano ujutru. Prema narodnom verovanju, oni koji u maju okite vrata, prozore i čitavu kuću raznim biljem imaće plodnu godinu.
Uoči Đurđevdana praktikuje se i umivanje vodom koja sadrži dren, zdravac, grab i, obavezno, crveno jaje od Vaskrsa, ali je i ovo običaj koji može da se praktikuje na sam praznik.
Verovanja i običaji na Đurđevdan
Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro – da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša – da će leto biti sušno. Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
Postoji verovanje da je Đurđevdan idealan za izvođenje rituala kojima se skidaju čini, tera crna magije i otklanjaju uroci nabačeni tokom prethodnih pet meseci.
U tu svrhu najčešće se izvodi „ritualno umivanje“: oko posude u kojoj se farbalo prvo uskršnje jaje, obmotaju se stručci kukureka, omana i ljošćana, a potom se u nju naspe voda i ostavi da prenoći na kućnom pragu ili pored neke biljke, tako da se zorom u nju slije i rosa.
Tom vodom se na Đurđevdan umivaju svi ukućani da bi sa sebe „skinuli čini“, uz misao da dobro pobeđuje zlo. Takođe, uoči slave, ispred kuće treba ostaviti dva-tri stručka omana, pa ih, kad se narose, uneti u sobu i okačiti da se suše.
Osušena biljka kasnije se koristi prilikom izvođenja raznih ljubavnih rituala, a veruje se i da čudesnu moć ima i bosiljak koji je u noći pred Đurđevdan pokupio rosu.
Kada smo već kod vode, jedan od najvažnijih đurđevdanskih običaja je kupanje u reci.
Na Đurđevdan se na našim prostorima često sprema kapama, odnosno jelo od spanaća i jagnjetine.
BONUS VIDEO
Sveti Zosim Tumanski
( Glossy, T.S.R. )
Dodaj komentar