Šta se seje u avgustu

Kraj leta ne znači i kraj radova u bašti. Dok mnogi tokom avgusta samo ubiraju plodove prolećne setve, upravo ovaj mesec može da bude početak novog ciklusa koji će obezbediti sveže povrće tokom jeseni, a pojedine kulture donosiće rod čak i kada stignu hladni dani.

Pridžioni živi u klimatskoj zoni 7A, u kojoj se prvi mraz najčešće javlja oko 15. oktobra. To znači da od početka avgusta ima približno 75 dana za uzgoj novih biljaka.

– To naravno nije matematički precizna stvar jer uvek postoji oko 30 odsto šanse da mraz stigne nešto ranije ili kasnije, ali nam daje sjajan orijentir – objasnio je baštovan.

Isti princip može da se primeni u svakom kraju: potrebno je pronaći okvirni datum prvog jesenjeg mraza, izračunati koliko je dana do tada ostalo i odabrati sorte koje će ranije sazreti. Dobro je ostaviti i malu vremensku rezervu jer biljke krajem leta, usled kraćih dana i sve hladnijih noći, mogu da napreduju sporije nego u junu i julu.

Ako setvu obavite dovoljno rano, u avgustu još možete posaditi krastavce, letnje tikvice i niski pasulj. Presudan je izbor brzih sorti, pošto ove biljke ne podnose mraz.

Pridžioni, na primer, izdvaja krastavac sorte sokrat, kojem je do sazrevanja potrebno oko 52 dana. Pojedine druge sorte čekale bi se duže od 76 dana, pa predstavljaju mnogo rizičniji izbor za kasnu setvu.

Dobre rezultate mogu da daju i žuta tikvica jelou skalop, koja dospeva za približno 45 dana, kao i niski pasulj rojal burgundi, spreman za berbu posle oko 53 dana. Navedeni periodi ipak su samo smernice, jer brzina rasta zavisi od temperature, količine svetlosti, kvaliteta zemljišta i nege.

Baštovani koji ne žele da rizikuju sa toploljubivim biljkama mogu odmah da se okrenu povrću kojem hladnije vreme više odgovara. Avgust je pogodan za početak uzgoja brokolija, karfiola, kupusa i kelja, jer ove kulture mogu da podnesu slab mraz.

Pošto mlade biljke teško podnose snažno avgustovsko sunce, Pridžioni savetuje da se seme najpre poseje u čašice. Tako sadnice mogu da se drže na zaštićenom mestu dok dovoljno ne ojačaju za presađivanje u baštu.

– Tako im pružamo savršen start jer ih mrežom štitimo od sunca, a mrežom protiv insekata od štetočina koje su u ovo doba godine izuzetno aktivne – objasnio je on.

Nakon rasađivanja koristi, po potrebi, rastvor hladno ceđenog ulja nima i blagog sapuna kako bi biljke zaštitio od bele mušice. Takve preparate treba nanositi pažljivo, prema uputstvu za izabrani proizvod, i izbegavati tretiranje biljaka po jakom suncu.

U drugoj polovini leta mogu da se seju rukola, spanać, različite vrste salate i blitva. Ove biljke dobro koriste svežije jesenje dane, a uz odgovarajuću zaštitu neke od njih mogu da se beru duboko u zimu.

Najviše pažnje zahteva spanać, čije seme teže klija u toploj zemlji. Pridžioni zato primenjuje neobičan postupak: seme nekoliko dana drži u zamrzivaču, zatim ga umota u vlažan papirni ubrus, stavi u kesu i ostavi u frižideru još nekoliko dana. Tek posle ove pripreme seje ga u zemlju.

Hladan tretman može da pomogne semenu da lakše započne klijanje uprkos visokim temperaturama koje se još zadržavaju tokom avgusta.

Avgust je pogodan i za setvu šargarepe, cvekle, rotkvica i repe. Za razliku od kupusnjača, korenasto povrće ne treba gajiti u čašicama i naknadno presađivati. Seme se seje direktno na stalno mesto, jer pomeranje može da ošteti mladi koren i dovede do njegovog nepravilnog razvoja.

Posebno praktičan izbor su rotkvice, koje sazrevaju veoma brzo. Ako ih posejete u nekoliko navrata, u razmaku od sedam do deset dana, do zime možete da dobijete dve berbe.

 Video: Suzana Mančić pokazala baštu