Strahinja je izabrao život koji bi mnogi poželeli, ali retki na njega pristaju: “Ja sam seljak, ne stidim se!”

Život bez saobraćajnih gužvi, svakodnevne potrage za parkingom i gradske vreve mnogima zvuči primamljivo. Ipak, kada se tome dodaju cepanje drva, rad na zemlji, briga o životinjama, rano ustajanje i fizički zahtevni poslovi, romantizovana slika života na selu brzo dobija sasvim drugačije značenje.

Za Strahinju, međutim, upravo je to život koji je izabrao. Njegova ljubav prema selu i tradiciji počela je još u petom razredu osnovne škole, kada je, očaran narodnom nošnjom i običajima, odlučio da selo nikada ne izađe iz njega. Godinama kasnije, od te odluke nije odustao.

Danas je poznat i publici na društvenim mrežama, gde redovno pokazuje svoju svakodnevicu i najteže poljoprivredne poslove. Iza snimaka ne stoji predstava napravljena za pratioce, već stvaran život i rad koji ne prestaju kada se kamera ugasi.

Njegova priča u emisiji „To je život“ (subotom u 19h na Una TV) podsetila je na jednostavno pitanje koje se u brzom tempu svakodnevice često zaboravlja, koliko je čoveku zaista potrebno da bi bio zadovoljan?

Foto: Promo Una TV

Za Strahinju odgovor ne podrazumeva mnogo: parče zemlje, životinje, vredne ruke i ljubav prema onome što radi.

Njegova svakodnevica možda nije laka, ali pokazuje da život po sopstvenoj meri ne mora uvek da se traži u gradu, ponekad se nalazi upravo tamo odakle mnogi žele da odu.