radiobalkanfox
Pravoslavni hrišćani sutra obeležavaju Veliki petak, u znak sećanja na dan kada je Isus Hrist raspet na krstu na Golgoti.
Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, Veliki petak se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe, u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.
Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi s Blagovestima. Od velikog četvrtka do Vaskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti. Pravoslavni hrišćani u nedelju obeležavaju Vaskrs. Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Njime se obeležava događaj koji je sama suština Hrišćanstva. Ustanovljen je u spomen na vaskrsenje Isusa Hrista, o čemu svedoče Jevanđelja.
U Srbiji, Veliki petak se obeležava različitim običajima i verovanjima koja datiraju iz starih vremena. Njihova suština i značaj zajednice i dalje su prisutni u mnogim delovima zemlje.
Foto: Printscreen
Zabrana unosa kopriva i pića
Postoji verovanje da na Veliki petak ne treba jesti koprive. Takođe, jedno od strogih pravila jeste zabrana pića vina, koje se tumači kao simbol nevino prolivene krvi Isusa Hrista.
Umivanje vodom sa jezera
U nekim krajevima, običaj je da se ujutru na Veliki petak donese voda sa jezera. Smatralo se da bi umivanje tom vodom odnelo sve bolesti iz tela, što ukaže na duboko korenje verovanja u moć očišćenja i obnove.
Vezivanje kose i ukradeno cveće
U stara vremena, devojčicama su roditelji pod vrbom na Veliki petak vezivali kosu u veri da će tako brze rasti. Što se tiče verovanja u ukradeno cveće, u nekim delovima Srbije postoji uverenje da devojke koje ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote će sanjati svog budućeg muža.
BONUS VIDEO:
Dodaj komentar