radiobalkanfox
Iako je u javnosti uvek odavao utisak srećnog čoveka sklonog šali, Bora Drljača u sebi je nosio neopisivi bol.
Njegova prva supruga Verica izvršila je saoubistvo pre mnogo godina.
– I dan danas patim za Vericom. I pre toga je pokušavala da se ubije. Prvi put je popila šaku tableta. Našao sam je u kući u nesvesti na podu i odmah je odvezao na VMA. Tamo je bila na ispiranju. Spasio sam joj život! Stvarno ne znam iz kog razloga je to uradila. Verujte mi! Mislim da joj pored mene ništa nije nedostajalo, imala je sve. Zacrtala je da to uradi i nisam mogao da je sprečim – ispričao je tada Drljača.
Nažalost, tragedija se na kraju ipak dogodila. Jednom prilikom, kada su pevač i deca bili odsutni od kuće, Verica je ostala sama i odlučila da presudi sebi, ostavivši iza sebe samo oproštajnu poruku.
– Drugom prilikom ponovo je ostala sama kod kuće. Deca i ja nismo bili tu. Kad sam ušao u stan, zatekao sam oproštajno pismo. Sećam se samo da je pisalo: “Mnogo sam se umorila, izvini. Čuvaj mi decu.” Iste sekunde sam pozvao policiju i počeo da je tražim – prisetio se pevač.
Njihova ljubavna priča i romansa započeli su još u ranoj mladosti, s obzirom na to da su zajedno odrasli u istom komšiluku. Pevač se sa osmehom prisećao kako je kod nje odlazio dok je još bila devojčica i donosio joj slatkiše.
– Bio sam stari momak, preko 30 godina sam bio prešao, i onda sam došao u situaciju da sam mnogo žena imao, nisam mogao da se odlučim, i došao sam u situaciju da kažem: ‘Čekaj, moram da se oženim zbog dece.’ I, naišla je moja pokojna žena Verica. Nije naišla, ona je meni bila komšinica, prija. Ja sam kod nje odlazio kad je bila mala, nosio čokolade i tako dalje… Kad je narasla ja nisam bio duže vreme tu, u tom kraju, ona je učila trgovačko-ekonomsku školu i bila je na nekoj praksi. Ja kad sam ušao u prodavnicu da kupim ne znam šta, vidim lepa devojčica. Ja kažem: ‘Mala, čija si ti?’, kaže od toga i toga. Ja odmah zakažem uveče, kažem: ‘Ja ću te sačekati pa da se malo provozamo.’ Tako je to počelo. Inače, da me ona nije prevarila možda bih ostao neoženjen – ispričao je Bora za Telegraf svojevremeno.
Kada je u pitanju njegovo detinjstvo, Boru za njega nisu vezivale lepe uspomene. Naprotiv. Vezivale su ga one najgore, jer je njegova majka nastradala toliko rano da je se nije ne sećao.
– To je jedno selo Donja Suvaja, opština Bosanska Krupa. Skoro smo bili ja i Radojka u Suvaji. Pošto mi je kuća uništena u ovom ratu, ja sam je obnovio, napravio sam novu kuću. Ona je bila na tri nivoa, sad sam napravio prizemnu, a potkrovlje stoji, neću da izgrađujem. Tu nema naroda, sve je pustinja. I oni ljudi koji su se vratili, čije su kuće obnovljene, već je pola pomrlo, tako da kad odeš nemaš komšija, nemaš s kim razgovarati.
– Kad sam bio mali, moj otac je bio jedan od pismenijih ljudi u mom kraju. On je bio glavni po opštinama, bez njega mnoge stvari nisu mogli da reše, pa zovu Branka Drljaču. Nažalost, majku nisam ni upamtio. Imao sam dve i po godine kada su mi ustaše ubile majku. Ja sam ostao živ, a nju je rafal preko stomaka… Ja sam bio u njenom naručju… Nju su pogodili, ja sam ostao živ. Nemam slike majke, što mi je mnogo, mnogo žao, da vidim ko me je rodio… Ali, po pričanju devojaka i žena koje su sa njom delovale, pričale su da je bila mnogo lepa plavuša… – iskreno je tada ispričao Bora.
Podsetimo, Bora je za života, ostao i bez druge suppruge Rade, koja je imala karcinom dojke.
Svoju tugu pevač je iskazao i na društvenim mrežama, gde se uz zajedničku fotografiju sa Radom prisetio lepih dana.
– Ovo je slika iz zavičaja, ja i moja Rada sa komšinicom. Nažalost, nema više moje Rade. Izgubila je bitku. Dugo se borila, ali nije mogla više. Mnogo me volela, uživao sam sa njom. Da je trebalo, poginula bi za mene. Teško ću bez nje, ali mora se. Imala je plemenito srce i dušu. Slava joj – napisao je Bora na Tviteru.
(Telegraf.rs)
Dodaj komentar