radiobalkanfox
- Spreman je da se obnaži ili igra kontroverzne uloge samo ako to ima smisla za priču, ali naglašava važnost karaktera likova i opravdanja njihovih dela.
- Istakao je da je danas fizički izgled postao podjednako važan kao i talenat za dobijanje uloga i popularnost na televiziji.
Glumac Zoran Pajić, kojeg je publika zavolela u serijama „Ruža vjetrova“ i „Istine i laži“, otvorio je vrata svog beogradskog stana uređenog u američkom stilu.
Ekipu novinara tada je dočekao opušteno, uz opravdanje:
„Dobro mi došli. Nisam nešto vešt kuvar, a i nemam vremena, pa zato nisam spremao neku klopu, samo grickalice. Nadam se da se ne ljutite”.
Osvrćući se na svoje početke i dolazak iz Požarevca u Beograd 2000. godine, glumac je priznao da put do uspeha nije bio lak:
„Kada sam došao, bio sam kao guska u magli. Mada sam ja po temparamentu flegma. Mene retko šta može da pomeri da patim. Taj period od prvih godinu dana u Beogradu ne znam kako sam preživeo. Toliko sam nekih tupavih poteza imao, ali već na drugoj godini Akademije sam skapirao mnoge stvari i snašao se.”.
S obzirom na to da je glumu završio na privatnoj akademiji, suočavao se sa otežavajućim okolnostima u odnosu na kolege sa državnih fakulteta:
„Uvek se osećalo to kada dođeš na kasting, ne da si manje talentovan, ali kao da manje vrediš. To sam osećao skoro na svakom kastingu i retko su nas uzimali za neke projekte. Uglavnom se gledalo, što je i normalno, da se uzme glumac sa FDU zbog tradicije. Sa moje akademije ne znam da li nas troje, četvoro radi. Sve vreme kako su godine prolazile posle mog diplomskog i kada sam završio Akademiju video sam da moram više da se borim nego što se bori neko sa FDU.”.
Kada je reč o današnjim kriterijumima za dobijanje uloga, Zoran napominje da je, pored talenta, fizički izgled postao izuzetno važan za rejting:
„Jedno vreme su se svi pitali kada će neko lepo lice da se pojavi na TV-u jer će više ljudi gledati tu seriju jer su naši glumci toliko zapušteni i sa stomacima. Sada je kod svih rejting najbitniji. To je takvo takmičenje, tako da kapiram što uzimaju te glumce koji lepo izgledaju jer žele da pridobiju što više gledalaca, te devojčice koje gledaju lepuškaste glumce. Ono što je najbitnije je talenat, karakter glumca. A što se tiče izgleda, sigurno da mi je negde pomogao. Mislim da je sve manje karakternih glumaca, a da je sve više lepuškastih.”.
Ne bih voleo da se obnažim čisto da bih se obnažio
Za kvalitetnu ulogu spreman je i da se obnaži, ukoliko priča to opravdava:
„Ništa mi nije strano. Ne bih voleo da se obnažim čisto da bih se obnažio. Najbitnija je priča i da to ima opravdanje. Igrao bih i homoseksualca i ubicu. Svaki lik koji igraš moraš da opravdaš, da nađeš razloga zbog čega to radiš. U Srbiji je bolje da si ubica nego homoseksualac. Više bi ljudi razumeli ovo drugo.”.
U privatnom životu najveći oslonac su mu prijatelji:
„Možda najviše prijatelji. To je nešto što je nezamenljivo. Prijatelje biraš i oni su najbitnije stavke za tvoje psihičko zdravlje. Pred njima mogu i da se rasplačem. Ne stidim se suza. Retko kada se baš otvorim, uglavnom sam neko ko dobro sluša. Takva sam osoba da druge ne želim da opterećujem svojim suzama i problemima. Želim da se oni komforno osećaju i da uživaju kad god sam ja tu.”.
I pored bliskih ljudi, Zoran za sebe kaže da je samotnjak kojem je potrebno vreme da stekne poverenje:
„Čak više volim da sam sam nego sa ljudima. Nemam mnogo prijatelja, ali ih ne dam nikome. Uglavnom sam samotnjak. Retko kada pijem, ne izlazim po klubovima. Ja nisam tip koji mnogo želi. Nikada nisam sanjao Hamleta i Holivud, ali nikada nisam želeo da napustim ovaj posao.” Zatim je dodao: „Jako sam racionalan i jako sam probirljiv i treba dosta vremena da bi neko ušao u moj svet. Moram da sagledam iz svih uglova nekog da bih stekao poverenje.”.
Dodaj komentar